Socioekonomske razlike pod uticajem kulturnih faktora dovode do značajnih razlika u dinamici porodičnih odnosa, naime, verovatno je da će roditelji koji žive na egzistencijalnom minimumu znatno manje provoditi vremena sa svojom decom od onih koji nemaju istovetne probleme. 

 

 Dezintegracija mladih doživljava svoj vrhunac u protekle dve decenije, kada je naše društvo prolazilo kroz mnoge poteškoće. Slobodno vreme mladih je većinom neorganizovano i često neobogaćeno razvijanjem sporta u školama i u lokalnim sredinama, uz siromaštvo zabave i kulturnih sadržaja. Mediji su, naročito televizija, postali veliko igralište, urušeno i deformisano, koje ne daje mogućnosti deci se identifikuju sa naočitim ljudima, a da to nisu proročice ili pevačice. Važan segment jeste svakako razvijanje kritičkog mišljenja mladih, njihovog samoopredeljivanja, kao i aktivnijeg društvenog i drugog angažovanja.

.

Novac pre matematike

 Kada je reč o novcu, decu treba vaspitavati od malih nogu. Dok ne počnu sami da zarađuju za život, a ponekad i mnogo posle toga, deca nemaju osećaj o novcu i imaju tendenciju da ga troše kao da raste na drveću.

 Većina dece postaje svesna koncepta novca čak i pre nego što nauči da sabira ili oduzima, ali tek kasnije postaje svesna činjenice da roditelji moraju da rade ne bi li taj novac zaradili. Važno je raditi na finansijskoj disciplini dece od njihovih malih nogu. U praktičnom smislu, poželjno je davati deci manje iznose i najavljivati period kada će se ti iznosi postepeno povećavati.

Džeparac

 Postoje jaki argumenti koji idu u prilog tezi da je džeparac najbolji način da dete postane finansijski odgovorno. Dalje, deca bi trebalo da znaju za koju vrstu troškova je novac namenjen. Mogu se ohrabriti i da od džeparca uštede izvesnu sumu. Naravno, najvažnija odluka je iznos džeparca. Ova odluka treba da bude zasnovana na ličnim i porodičnim vrednostima, prihodu domaćinstva i zdravom razumu. Pored toga, džeparac se može iskoristiti i kao sredstvo za učenje: on predstavlja odličnu pripremu za odrastanje.

 Svrha džeparca od malih nogu jeste da dete nauči da raspolaže novcem, što znači ako prvog dana potroši sve, onda ništa neće imati do sledećeg džeparca. Tako se dete uči samostalnosti, odgovornosti i štednji. Ipak, u džeparac ne spadaju školski troškovi, članarine za sportske ili plesne klubove, časovi jezika ili muzike. Mada, detetu možete već od desete godine dati da sam odnese novac i plati ratu za te školarine. Zahvaljujući tome on postaje svestan koliko trošite na njega i uči da na vreme plaća račune.

Upoređivanje sa društvom

 Jedna od čestih problematicnih situacija jeste žalba deteta da svi drugovi imaju više materijalnih sredstava od njega. Bez obzira na to da li je to tačno ili ne, ukoliko porodični budžet ne dopušta da dete dobije više novca, roditelje ne treba da grize savest što nisu u mogućnosti da daju i pružaju više detetu niti deci treba u ovim okolnostima popustiti. Posledice po dete nisu zabrinjavajuce, a za dete je važnije da ume da raspolaže novcem koji ima i da uvažava finansijsko stanje u porodici, nego da mu se ispuni svaki hir.

Finansijska nezavisnost i sigurnost dece

 Bez obzira na činjenicu kolike su materijalne i finensijske mogućnosti roditelja, svaki roditelj može da obezbedi finansijsku nezavisnost i sigurnost svoje dece. Jedino potrebno znanje za to jesu sposobnost da podučavate, da dajete lični primer i da imate strpljenja dok sprovidte sistem edukacije. Dete treba da nauči kako da štedi, troši, ulažu ili pozajmljuju novac. Stručnjaci tvrde da je potrebno 14 godina da bismo naučili decu pravilnim navikama oko raspolaganja novcem.

Štednja

 Još jedno od bitnih i korisnih pravila glasi: ako dete želi nešto skupo, a roditelji to ne mogu da mu priuštite ili samo nameravaju da ga nauče da raspolaže novcem, dete ce morati da se odrekne nečeg drugog. Dat primer se u praksi najlakše sprovodi na taj način što se od deteta traži da sudeluje sa dzeparcem u finansiranju datog željenog proizvoda. Džeparac se može davati detetu od njegove pete godine, makar bio sasvim mali i simbolican.Takodje, vodićemo česte razgovore na temu „pametnog“ trošenja novca i o tome šta nam je trenutno potrebnije a šta može da čeka drugu priliku, zatim, do kraja puberteta bi bilo poželjno da smo naučili dete kako da raspolaže novcem kao finansijski nezavistan član porodice. Lični primer je najbolja škola našoj deci, gde ćemo im pokazati naše „dobre i loše“ primere ulaganja, trošenja i ostalih materijalnih faktora kroz koje prolazimo svi zajedno.

Raspolaganje novcem u zavisnosti od uzrasta

 Mnogi stručnjaci će reći da je dobar uzor otvaranje štedne knjižice detetu i da već dete od pete godine može da ide sa roditeljem u banku i gde će kao aktivni učesnik da deponuje novac na svoj štedni račin, prateći stanje i shvativši da iznos koji se čuva u banci može i da raste zbog kamate. Tvrdi se da na ovaj način dete stiče navike koje će mu poslužiti u kasnijem zrelom dobu života.

 Dete se pet, šest godina bi moglo već da ima svoj nedeljni dzeparac, dovoljan period kroz koji dete može da shvati svrhu brzog i lakog trošenja novca i ostatak „pada kupovne moći“ nedelje za njega, ili pak šta znači ako deo tog dzeparca prenesemo na sledeću nedelju kada dobijamo sledeći dzeparac.

 Kada deca napune 12 i više godina, trebalo bi da dobijaju dovoljno novca s kojim automatski preuzimaju i poneke odgovornosti za odredjene lične troškove, kao što je npr. šišanje, deo budzeta za odeću, kupovinu poklona za prijatelje i članove porodice. Sa starijim tinejdzerima roditelji mogu da razgovaraju o upravljanju konkretnom svotom novca koristeći budzet kao osnov za odredjivanje kratkoročnih i dugoročnih ciljeva.

Uloga roditelja

 Svaki roditelj želi da njegovo dete jednog dana bude uspešno i samostalno. Ako ga naučimo kako pametno da raspolaže sa finansijama, dobrim delom ćemo mu popločati put do ostvarenja takvih ciljeva. Roditelji su tu da pomognu deci da naprave razliku izmedju potrebi, htenja i želja. Deca će često praviti greške, ali iz tih grešaka će možda samo najbolje da nauče. Treba im dozvoliti da kupe željene stvari jer treba zaista da osete korist od uštedjenog novca i drugih odricanja. Svaka greška je put kao novom razgovoru i dopustu detetu da reorganizuje dzeparac. Roditelji imaju odgovornost da u svetu koji zahteva udovoljavanje željama „sada i odmah“ nauče decu da sačekaju sa zadovoljenjem svojih potreba i želja, uče se strpljenju. Redovno planirani porodični razgovori o finansijama pomažu deci da nauče i razumeju svoju odgovornost i odricanja, budući da se porodica prilagodjava odredjenom budzetu. Na taj način usvajaju se realna očekivanja u vezi sa novcem i onim što se mora platiti iz porodičnog budzeta.

 Ne treba zanemariti da novac nije jedino bogatstvo i jedina mera vrednosti, da ponekad on može biti samo privid i iluzija. Prava vrednost je u davanju. Mlade danas često opisuju kao generaciju kojoj je bitno, pre svega, brzo sticanje novca. Trenutni nedostatak novca ne bi smeo da sprečava čoveka da postignete ono što želi. Nemojte dozvoliti da privremeni finansijski problemi smanjuju veličinu vaših snova i ambicija. Jedna izreka kaže: „Bankrotstvo je privremena stvar, a siromaštvo je stanje uma”. Interesantno je da i sam Bil Gejts, jedan od najbogatijih ljudi na svetu izjavio da neće ostaviti svoje bogatstvo deci jer želi da oni sami nauče da zaradjuju. Osnivač „Majkrosofta“ je u intervjuu za britanski „San“ rekao da će većinu svog novca iskoristiti za smanjenje siromaštva i gladi širom sveta.

 Nataša Labović

 spec. socioterapije i rehabilitacije, logoped.

Udruženje RODITELJ

1. Balet 

 Što zbog bajki, što zbog uverenja da su devojčice nežne i lepršave, verovatno ćete se prvo susresti sa baletom, odnosno školama baleta po predškolskim ustanovama. Za upis je važno samo da devojčica poželi, a vi pristanete. Rad nije ozbiljan kao u baletskim školama - za one što kreću u školu, ali se ponešto i nauči. Ukoliko devojčica ide na balet makar par meseci, dva do tri puta sedmično, to će mnogo pomoći razvoju koordinacije pokreta kod nje, kao i pravom držanju leđa, ali i da od malena stekne osećaj za muziku. 

2. Ples 

 Ples je najčešći oblik sportske aktivnosti, koji se organizuje svuda. Ali, tu je zamka... Dobro proverite šta vam se nudi, jer oni koji vode plesne škole u okviru Plesnog saveza Srbije, skreću pažnju da se pogrešno naučeno teško ispravlja, ili nikako. Veoma je važan način na koji se sa decom radi. Zato nemojte da podlegnete tome što neka škola pripada onom ko je često u raznim TV emisijama. Inače, kao i u baletu, i u plesu je par meseci dovoljno da devojčica zavoli muziku i pokret, uvede u sistem obaveza, stekne drugare... 

3. Fitnes 

 Od nedavno, kod nas postoji fitnes za devojčice, u okvirubrojnih programa koje priprema i realizuje ekipa Ninas Fitnes Tim. Plan treninga se sastavlja mesecima unapred, a prilagođava svakoj devojčici pojedinačno. To je zanimljiv spoj gimnastike, akrobatike i plesa. Koriste se brojni rekviziti - razne lopte, vijače, steperi, balanseri. Od svega po malo, a devojčica stiče gipkost i spretnost. Ples je, inače, praćen dečjom muzikom! Napreduje se odrastanjem, takmiči sa samim sobom. Nema medalja i pehara. Ono što možete da očekujete nisu prvenstva i olimpijade, već pozitivan odnos prema životu, podizanje radnih sposobnosti, razvijanje vedrog duha. 

 Oprema koja je potrebna su helanke, šortsevi, patike... Slične programe u takmičarskom fitnesu imaju još neki klubovi, ali najviše pohvala stiže za trenere i pedagoge klubova «Beodžim» iz Beograda i «Plava Zvezda» iz Zrenjanina. 

4. Ritmička gimnastika 

 Kod nas su klubovi odlično organizovani. Ima ih u svakoj beogradskoj opštini, ali i širom Srbije. Po radu, uspehu, i broju mesta gde održavaju treninge, nekako se izdvajaju klub «Ritam» Milene Reljin Tatić - naše bivše šampionke u ritmičkoj gimnastici i klub «Palilula».Sa devojčicama se radi već od pete godine, kao i u sportskoj gimnastici. 

 Za razliku od ritmičke, klubova sportske gimnastike nema svuda. U Beogradu, u okviru Gimnastičkog saveza Srbije, postoji samo jedan klub - «Beograd». Njegovi članovi su ranije vežbali u sali Fakultetaza sport i fizičko vaspitanje, a od nedavno vežbaju u sali Republičkog Zavoda za sport. Obe ustanove su u Košutnjaku. 

5. Klizanje 

 Klizanje, kao sport čiji treninzi u toku godine traju jedva malo više od šest meseci, svakako traži dopunu nekim drugim sportom. Ipak, svakom preporučujem bar jednu sezonu klizanja! Klub «Olimpik» je, na primer, zanimljiv po tome što je prvi prihvatio novitete iz Evrope: formirane su takozvane rekreativne grupe devojčica, koje se i takmiče. Radi se o devojčicama koje su kasnije počele da treniraju, sa deset i više godina, ali i onim koje nemaju baš mnogo vremena za treniranje. 

6. Sinhronizovano ili umetničko plivanje 

 U pitanju je spoj plivanja, gimnastike, ronjenja i plesa. Kao takav, najteži je olimpijski sport za žene. Nažalost, iako se trenira tokom cele godine, traži posebne uslove, odnosno bazene kakvih je kod nas vrlo malo, pa zato traži veće angažovanje roditelja. Ovu godinu su u Srbiji obeležile kao najbolje, u različitim kategorijama, devojčice beogradskih klubova «Vračar» i «Tašmajdan». Oba kluba rade na bazenima čije ime nose, a način rada im je sličan. Suština rada je slična i u klubovima «25. maj», «Delfin», «Banjica», «Tent» iz Obrenovca, kao i «Niš» i «Sirene» iz Niša. To su, nažalost, svi klubovi koji postoje kod nas. 

7. Mešoviti sportovi 

 Od mešovitih sportova, odnosno onih u kojima dečaci i devojčice treniraju zajedno, izdvajam pre svega plivanje, kao jedan od bazičnih sportova. Klubovi«Vračar», «Partizan» i «Beograd»su po rezultatima najbolji, i deca se u njima najviše druže posle treninga. Ali, i klubovi po Vojvodini odlično rade. 

 Tu je i atletika, kao osnov ostalih sportova, s tim što se sa njom počinje posle pete godine, kroz atletske škole. UBeogradu obično na raznim krosevima i pobedničkom postolju srećem mališane iz klubova«Oak Beograd», «Partizan», «Novi Beograd», potom iz Sremske Mitrovice, kao i vrlo predanu dečicu i trenere sa roditeljskim odnosom prema najmlađima - iz Užica i Smedereva. 

8. Borilački sportovi 

 Oni ne traže poseban prostor niti skupe uslove, pa ih ima svuda. Za najmlađe je osmišljen program kroz igru, tako da se lagano uvode u sport. Među devojčicama je nekako najpopularniji karate. Najmlađe selekcije i posebno izražen pristup sportu krozigru su u klubovima«Skiper», «Roda» i «Nipon» -naše karatešampionke Tanje Petrović. Takmičenja ima mnogo, već i za one od četiri godine. 

 Popularan je i aikido, kao i realni aikido. Čuvena je, čak širom sveta,dečja škola Ljube Vračarevića. Decu privlači i tekvondo. Ističe se klub «Galeb», koji radi i naprevenciji deformiteta kod mališana, a poznat je po zajedničkim izletima, rođendanima iputovanjima, a ima veliki broj devojčica. Mališani vole i džudo. Klubovi «Crvena Zvezda» i «Olimp» se izdvajaju u pristupu i radu sa onima koji imaju samo četiri godine. I tu bih stavila tačku. Jer, ostali borilački sportovi, izuzev podvrsta karatea, iako ima žena koje se njima bave, nisu za devojčice. 

9. Od svega pomalo 

 Pomenuću i školice sporta, osmišljene tako da deca uče bukvalno od svega pomalo: školica«Herkules», Sportski centar «Stibo», «Foka», «Pokret za okret»...Svako radi na svoj,specifičan, a ipak odličan i deci prilagodljiv način, raznoliko izanimljivo. 

 Naravno, ne treba zaboraviti ni jahanje (nešto je skuplji sport) - koji je, kao i veslanje, manje zastupljen, posebno kada su u pitanju deca koja kreću u školu. 

10. Sportovi sa loptom 

 Sa njima se kreće kasnije. Najviše klubova za devojčice ima, kada je reč o odbojci i rukometu, na Novom Beogradu - «Vizura» i «Blok Aut». Klub «Crnjanski» radi u istoimenoj osnovnoj i srednjoj školi, što je dobar primer povezivanja školstva i sporta, jer deca izabrani sport treniraju uz dobre uslove, u svojoj školi. Uočila sam izuzetno strpljiv i nežan odnos prema devojčicama u rukometnom klubu «Abrašević», u kojem je prisutan sistematski rad. Rezultat je sporedan, a najvažnije od svega je da deca igraju. 

11. Tenis 

 Posebno izdvajam tenis - sport za oba pola, ali za nešto stariju decu. Mnogi smatraju da, kao i skijanje, traži definisanje desne i leve strane tela, odnosno određenu zrelost deteta. Dakle, treniranje nikako nije preporučljivo pre pete, po mnogima i osme godine. Nažalost, to je sport koji se često zloupotrebljava. Prilično je skup, a mnogi u «tanke žice udaraju», pričajući bajke roditeljima o velikom talentu deteta, pa stoga i potrebi za individualnim časovima (koje skupo naplaćuju). Ovaj divan sport, u zemlji sa mnogo talentovane dece, neki pretvaraju u biznis, pa zato treba biti oprezan. Teniski klub koji roditelji hvale je SA-NI, a postoji i specijalan metod brzog učenja osnova tenisa, takozvani splitmetod - koji je osmislio i po kojem radi stručnjak Mili Veljković. 

Prednosti sporta za devojčice 

 Svi nabrojani sportovi kod devojčica razvijaju osećaj za ritam, pokret i gracioznost, a zbog kostima i šminke i osećaj za lepo. Čestim nastupima pred publikom, devojčice se uče da izlaze na «scenu», gube osećaj treme, a telo se razvija idealno zbog angažovanja svih grupa mišića. Kada su u pitanju balet, ples, ritmička i sportska gimnastika, umetničko klizanje ili plivanje, devojčica može da prelazi iz jednog sporta u drugi, koristeći ranije naučeno, jer su slični i mogu da se međusobno dopunjavaju. Nije važno ako devojčica menja sportove, važno je da se bavi nekim od njih, sve dok se «ne pronađe». Najvažnije od svega jeste da na časove ili treninge dolazi redovno 

Savet roditeljima 

 Nemojte dozvoliti da to što vaša devojčica nije izabrana za prvu postavu, ili solo nastup, ili što slabije napreduje od onih koje su počele sa njom u isto vreme - dovede do odustajanja od sportske aktivnosti. Mnoge sportistkinje, ako vam je važno da dete postigne i takmičarski uspeh, dožive neverovatna napredovanja u pubertetu, pa i kasnije, iako su ih proglašavali beznadežnim slučajevima! 

 Željka Zebić 

 Izvor: Yumama

Kako da se postavimo prema našem detetu jer presavesno ispunjava svoje školske obaveze, iako mi od njega to uopšte ne tražimo

Dobro je što ste prepoznali da i preterivanje u dobrim stvarima može biti problem, baš kao i totalno suprotno ponašanje. Vašem detetu je potrebna pomoć jer kroz ispunjavanje svojih školskih obaveza do perfekcije, ono pokušava da reši neku drugu teškoću sa kojom nije u stanju da se direktno izbori. Najčešće se radi o gubitku poverenja u sebe, osećanju niže vrednosti ili nedostatku sigurnosti. Perfekcionizam tu pomaže tako što detetu ponovo stvara dobru sliku o samom sebi - onu koja mu vraća igubljeno poverenje i samopouzdanje. Nevolja je "jedino" u tome što se kriterijumi perfektno obavljenog posla stalno podižu, sve dok dete ne bude potpuno iscrpljeno u težnji da ih dostigne. Lek za ovu situaciju nalazi se u tome da dete prihvati da savršenstvo ne postoji, te da ni ono samo ne treba i ne može biti savršeno. U tome vam od koristi mogu biti sledeće "čarobne" rečenice:

 * "To može svakom da se desi." Ovodetetu treba reći kada pogreši, a prethodno je uložilo napor da nešto uradi. Možete navesti primere slavnih ličnosti koje su i pored svoje neprikosnovene genijalnosti pravili greške ili postizali ispodprosečne rezultate. Ovo posebno vredi ako dete među njima ima svoje idole (muzičare, sportiste...). Važno je da istaknete kako takvi "porazi" nisu umanjili vrednost i veličinu dela poznatih ljudi.

 * "I ja sam imao/la sličan problem kada sam bio/la tvojih godina." Deca ne znaju kakvi su bili njihovi roditelji kada su bili mali. Ona ih vide takvima kakvi su sada i često ono što roditelj ume da uradi ili postigne detetu izgleda savršeno i nedostižno u poređenju sa onim što ono može. Zato je jako važno da detetu predočite kako ste i vi imali teškoća i neuspeha u njegovom uzrastu, pa ste ih vremenom prevladali. Detetu će mnogo značiti to vaše priznanje i imaće doživljaj da ga razumete.

 * "Verujem u tvoje sposobnosti." Do izvesnog uzrasta, deca imaju takvu sliku o sebi kakvu imaju osobe kojima ono najviše veruje, a to su mama i tata. Prema tome, pokazujući svom detetu da verujete da je ono spretno, sposobno, vešto i sl., u stvari popravljate njegov vlastiti doživljaj sebe. A kada bude bolje mislilo o sebi, i težnja ka perfekciji izgubiće značaj.

serbianforum

Radne navike koje stekne u prvim danima školovanja detetu će koristiti čitavog života, pa ga naučite svemu što treba da zna.

Svakodnevnim obavezama dete će steći dragocene radne navike.

 Da bi se što ranije osamostalili i stekli što bolje radne navike, prvaci bi, smatra psiholog Radmila Grujičić, morali mnogo toga da obavljaju sami. 

 Dete treba da se oblači samo, da doručkuje bez vaše pomoći i da ume da namesti krevet. 

 Ako to nije naučilo u predškolskom uzrastu, pomozite mu da savlada ove veštine u što kraćem roku. Nije neophodno da nauči sva slova, čitanje, matematiku, ali da brine o sebi dete mora da zna pre nego krene u 1. razred. 

DOBAR PLAN JE DRAGOCEN 

 – Dan, dva pred početak školske godine pokažite detetu gde mu stoje knjige, sveske i pribor, kako se pakuje ranac i ohrabrite ga da to uradi samo. Čim dobije raspored časova, zalepite ga na vidno mesto kako bi znalo šta treba da ponese u školu. Ukoliko ide u prepodnevnu smenu, naučite ga da pakuje knjige uveče, a ne ujutro pred polazak u školu, jer će nešto zaboraviti – kaže Radmila Grujičić. 

 Roditelj treba zajedno s detetom da odredi u kojoj fioci radnog stola se drže sveske, u kojoj knjige, a gde stoje blokovi za crtanje, flomasteri, olovke i lenjiri. Na detetu je da ih svaki put posle upotrebe sve vrati na svoje mesto kako bi mu radni sto bio uredan i kako bi znalo gde da ih traži kada mu budu potrebni. Branka Tišma, psiholog u Osnovnoj školi „Lazar Savatić“ u Zemunu, predlaže da roditelji zajedno s detetom treba da naprave plan aktivnosti koji mora da se poštuje. 

5 PRAVILA 

 1. Kada dete dođe iz škole, prvo treba da se odmori, jede i da nakon toga uči. 

 2. Svakog dana u isto vreme dete treba da radi domaći. 

 3. Dete uvek treba da uči i piše na istom mestu. 

 4. Školske obaveze uvek treba stavljati na prvo mesto, ispred igre 

 5. Čak i ako nema ništa za domaći, dete treba da odsedi pola sata za svojim stolom. 

NE PIŠITE IM DOMAĆE ZADATKE 

 Mnogi roditelji, ukazuje psiholog Radmila Grujičić, prave veliku grešku petljajući se previše u dečije školske obaveze i pomažući im više nego što je potrebno. Na taj način, kaže ona, sprečavaju dete da stvori radne navike i od njega prave nesamostalnu osobu. 

 Da biste to izbegli, ne sedite pored deteta dok uči ili radi domaći. Možete da pogledate šta treba da završi, ali ni slučajno ne smete da pišete umesto njega. 

 – Tek kada dete završi domaći, roditelj može da pogleda da li je dobro rešilo zadatke. Ako ima grešaka, roditelj ne treba da ih ispravlja već da pusti dete da proba samo da nađe ispravno rešenje. Tek ako i opet ne uspe, roditelj može da mu pomogne – kaže Grujičićeva. 

 Kada nešto dobro nauči i tačno uradi domaće zadatke, pohvalite ga. To će mu uliti samopouzdanje i motivisati ga za nove uspehe. 

Prvak i kućni poslovi? 

DA

 Još od prvog razreda decu treba uključivati u sređivanje i čišćenje njihove sobe. Ona mogu i da bacaju smeće, da brišu prašinu sa stola, da slažu svoju odeću, pa čak i da odlože posteljinu u plakar. Prosečan sedmogodišnjak može da ode do prodavnice po hleb i mleko, da namesti svoj krevet i da raskloni sto nakon doručka. Sređivanje igračaka se podrazumeva. 

NE 

 Ne terajte dete da slaže svoju odeću u orman ukoliko su police previsoke jer će tako sve oboriti i izgužvati. Ukoliko spava na krevetu na sprat, sigurno neće moći samo da zategne čaršav i pokrivač, pa mu pomozite. Menjanje posteljine, takođe, treba da bude vaš posao, ali malom školarcu mogu da pomognu stariji brat ili sestra.Ako čekate da dete pođe u sedmi ili osmi razred da biste mu poverili deo kućnih obaveza, pogrešićete. Navike se stiču od malena. 

 Izvor:Mondo

Astma zadaje velike probleme i deci koja od nje boluju, ali i njihovim roditeljima. Rano otkrivanje bolesti i dobra terapija daju šanse za izlečenje.

Zbog cvetanja ambrozije, pada temperature, boravka u zatvorenim prostorijama, stresa od školskih obaveza, početkom jeseni deca koja pate od astme suočavaju se s učestalim napadima. Broj astmatične dece povećava se iz godine u godinu, tako da u Beogradu, prema rečima primarijusa dr Zorana Brankovića, pedijatra-pulmologa u Gradskom zavodu za plućne bolesti i tuberkulozu, od ove bolesti pati između osam i 11 odsto dece školskog uzrasta. Porastu broja obolelih doprinose prašina, polen, duvanski dim, prehlada i stres, a ponajviše sve veća zagađenost vazduha. I nasleđe je, navodi dr Branković, veoma bitan faktor u nastajanju bolesti.

 – Deca čiji su roditelji, jedno ili oboje, alergični na bilo šta iz okoline, oboljevaju mnogo češće – ističe on. 

Astma se može izlečiti

 Dr Branković kaže da astma može da se izleči ukoliko se otkrije na vreme i ako se pravilno i dovoljno dugo leči. Da bi se najmlađi što lakše nosili sa bolešću i da bi vodili normalan život, treba ih voditi na redovne kontrole.

 – Kod dece predškolskog uzrasta roditelji su mnogo više uključeni u lečenje, dok adolescenti uglavnom sami vode računa o terapiji i režimu života. U oba slučaja važna je dobra saradnja s lekarima koji ih obučavaju kako da se ponašaju i kako da koriste lekove – kaže dr Branković i dodaje da u lečenju astme ne treba koristiti više lekova već samo jedan, eventualno dva.

 Kod alergijske astme, izazvane polenom, u terapiju se uvode i neki od lekova protiv alergije. Vakcine su se, navodi naš sagovornik, pokazale mnogo efikasnijim lekovima nego sprejevi za nos. Dete treba da prima vakcinu tri godine zaredom, od oktobra do marta, u periodu kada biljke ne cvetaju, i na taj način mu se olakšavaju tegobe koje bi imalo da nije zaštićeno. 

 Vakcina se stavlja na kocku šećera ili komadić suvog keksa i topi pod jezikom. Prvih mesec i po dana uzima se svakoga dana, a kasnije dva puta nedeljno po 15 kapi. Vakcina pomaže i kod dece osetljive na grinje. Ona treba da je uzimaju tri godine svakodnevno.

Kućna terapija

 Roditelji astmatične dece moraju da znaju kako da reaguju kada se stanje naglo pogorša. Ukoliko dete ne odreaguje u roku od 20 minuta do pola sata od momenta kada primi terapiju, neophodno ga je odvesti lekaru. Važno je da vodite računa o tome da li dete koje je na zaštitnoj terapiji redovno uzima lek, jer bolest samo tako može da se drži pod kontrolom. U suprotnom, stanje može da se pogorša. Dr Branković roditeljima savetuje da dete blago izlupkaju po leđima kako bi se sekret odlepio s bronhija. Ovaj postupak se zove položajna drenaža i radi se samo po prestanku napada.

Kuća bez duvana i tepiha

 Postoji mnogo toga što roditelji treba da učine kako bi pomogli detetu obolelom od astme ili s predispozicijom za ovu bolest.

 - Iz kuće treba izbaciti tepihe ili itisone, teške zavese i perjane jastuke jer su grinje iz kućne prašine često glavni okidač napada. 

 - Redovno provetravati stan.

 - Zabraniti pušenje u kući.

 - Ukoliko napadi izazivaju jake emocije, roditelji bi trebalo da vode računa o atmosferi u kući. I dobre i loše vesti detetu treba saopštavati oprezno. 

Četiri oblika astme

 1. Početna, alergijska astma najblaži je oblik bolesti karakterističan po suvom kašlju, kao prvom simptomu. Često ostaje neotkrivena, retko prelazi u teže oblike i ne ostavlja posledice. Pacijentima su dovoljne povremene kontrole.

 2. Laku astmu karakterišu napadi koji se javljaju od dva do pet puta godišnje. Prepoznaje se po šištavom disanju.

 3. Kod astme umereno teškog toka napadi se javljaju od pet do 10 puta godišnje. Pacijent mora da bude pod stalnom lekarskom kontrolom.

 4. Teška astma zahteva konstantan nadzor lekara kako bolest ne bi trajno oštetila pluća. Ova faza se prepoznaje po konstantnom šištavom kašlju, koji je najizraženiji noću, i teškom disanju.

Nikako teška hrana

 Preporuka da za večeru treba jesti laganu hranu naročito važi za astmatičnu decu. Uzimanje teške hrane bi kod njih tokom noći moglo da dovede do pojačanog lučenja želudačnog soka koji iritira bronhije.

 Izvor: Steteskop

Rubeola (crljenac, crvenka) je zarazna virusna infekcija koja stvara blage simptome kao što su bol u zglobu ili osip.

 

Rubeola se uglavnom širi udisanjem malih kapljica koje sadrže virus a iskašljavaju ih inficirane osobe. Infekcija se također može prenijeti bliskim dodirom sa zaraženom osobom. Osoba je zarazna od jedne sedmica prije pojave osipa do jedne sedmica po nestanku osipa. Dojenče inficirano u maternici može ostati zarazno mjesecima nakon poroda.

 

Rubeola je manje zarazna od ospica, i mnoga se djeca nikada ne zaraze. Pa ipak, rubeola je ozbiljna bolest, naročito u trudnica. Žena zaražena tokom prvih 16 sedmica trudnoće (osobito u prvih 8-10 sedmica) može pobaciti, roditi mrtvorođenče ili dijete sa prirođenim nakaznostima. Oko 10% - 15% mladih odraslih žena nikada nisu preboljele rubeolu pa ako se zaraze tokom rane trudnoće postoji rizik da će roditi dijete sa teškim prirođenim nedostacima.

 

Epidemije se javljaju u nepravilnim razmacima tokom proljeća. Veće se epidemije događaju svakih 6-9 godina. U SAD-u je broj slučajeva rubeole i djece zaražene rubeolom prije poroda počeo rasti 1988. godine i dosegao vrhunac 1991. Sada je broj slučajeva niži nego ikada. Preboljela rubeola ostavlja doživotni imunitet.

 

Simptomi i dijagnoza

Simptomi počinu oko 14-21 dan nakon infekcije. U djece bolest počinje blagom uvodnom bolesti od 1-5 dana, sa otečenim limfnim čvorovima na vratu i zatiljku i kadkad zglobnom boli. Grlo ne boli, ali se zacrveni u početku bolesti. Rani simptomi mogu biti vrlo blagi ili ih uopće nema u adolescenata i odraslih. Javi se i blagi osip koji traje oko 3 dana. Osip počinje na licu i vratu i brzo se proširi na trup, ruke i noge. Kako se javlja osip, blago crvenilo zahvaća kožu, osobito na licu. Crvene pjegice pojavljuju se na nepcu, stapajući se u crvene mrlje koje pokrivaju stražnju stranu usne šupljine.

 

Dijagnoza se temelji na tipičnim simptomima. Međutim, mnogi se slučajevi rubeole krivo dijagnosticiraju ili su tako blagi da prođu nezapaženi. Konačna se dijagnoza, nužna u trudnica, postavlja određivanjem nivoa antitijela na virus rubeole u krvi.

 

Prognoza i komplikacije

Većina djece potpuno se oporavi od rubeole. Muški adolescenti ili odrasli mogu osjetiti privremenu bol u testisima. Do 1/3 žena dobije artritis ili zglobnu bol uz rubeolu. Rijetko se razvije upala srednjeg uha. Infekcija mozga (encefalitis) je rijetka, ali katkada smrtna komplikacija. Rubeola u trudnice zna biti vrlo ozbiljna zbog mogućih prirođenih nakaznosti čeda, mrtvorođenosti ili pobačaja.

 

Prevencija i liječenje

Cjepivo protiv rubeole spada u rutinska cijepljenja u djetinjstvu. Cjepivo se obično injicira u mišić u kombinaciji sa cjepivima protiv zaušnjaka i ospica.

 

Simptomi rubeole rijetko su tako teški da je potrebno liječenje. Upala srednjeg uha može se liječiti antibioticima, ali nikakvim se liječenjem ne može izliječiti encefalitis.

vasdoktor.com

Teške bakterijske infekcije oka uzrokuju otok i crvenilo kapka, kože oko oka (periorbitalni celulitis) i područja unutar očne duplje (orbitalni celulitis).

 

Područje oko očiju može se inficirati preko rane, uboda kukca ili infekcije sinusa (sinusitisa). Infekcija također može dospjeti do oka iz drugih dijelova tijela krvnom strujom. Jednostavne infekcije oka, poput konjunktivitisa, prouzročene su ili bakterijama ili virusima. Zacrvenjene oči također mogu biti znakom alergije. Jednostavne infekcije oka i alergijski problemi daleko su češći od teških infekcija tipa orbitalnog i periorbitalnog celulitisa.

 

Simptomi

Prvi simptom teške infekcije oka obično su otečeni, crveni kapci. U više od 90% djece koja imaju infekciju oka zahvaćeno je samo jedno oko. Većina djece ima groznicu, oko 20% ima curenje iz nosa i oko 20% ima konjunktivitis.

 

Kada se radi o orbitalnom celulitisu, oko je izbuljeno što paralizira očne mišiće te se oko ne može micati. Oko boli i vid je oštećen. Osobito kod periorbitalnog celulitisa, ali i kod orbitalnog celulitisa, kapak može biti toliko otečen da oftalmolog mora otvarati oko posebnim instrumentom.

 

Orbitalni celulitis može dovesti do stvaranja ugruška u arteriji ili veni koje opskrbljuju mrežnicu. Ovakva blokada krvnog optoka oštećuje mrežnicu i može uzrokovati sljepoću.

 

Katkada se infekcija širi iz očne duplje u mozak, uzrokujući apsces, ili u moždane opne, uzrokujući bakterijski meningitis. Ugrušci mogu začepiti vene koje odvode krv iz mozga, uzrokujući glavobolje, gubitak svijesti i čak smrt. Periorbitalni celulitis može biti udružen sa infekcijom krvne struje, ali općenito se ne širi u očnu duplju (orbitu) i mozak.

 

Dijagnoza i liječenje

Doktor pregledava oko na znake infekcije i utvrđuje je li oko pomično, je li izbuljeno i je li se vid pogoršao. Uzorak krvi može pomoći u utvrđivanju uzročnih bakterija. CT pomaže da se infekcija locira i utvrdi kako daleko se proširila.

 

Djeca sa teškim infekcijama oka hospitaliziraju se i smjesta liječe intravenskim antibioticima. Periorbitalni celuhtis treba liječiti antibioticima 10-14 dana (najprije intravenski, a kasnije moguće na usta).

 

Orbitalni celulitis zahtijeva hiruršku drenažu kao i 2-3 sedmice davanja antibiotika (pretežno intravenski). Neki slučajevi blagog periorbitalnog celulitisa mogu povoljno reagirati na antibiotike uzete na usta.

 

Češća ali blaža infekcija oka (konjunktivitis) može se liječiti bilo antibiotskim kapima ili mastima, ili antibioticima na usta kroz 7-10 dana, uz pretpostavku daje uzročnik bakterija, a ne virus.

Teškoće učenja su poremećaj stjecanja, zadržavanja ili korištenja vještina i informacija uslijed nedovoljne pažnje, pamćenja ili prosuđivanja što narušava uspješnost edukacije.

 

Postoje različiti tipovi teškoća učenja, sa različitim uzrocima. Smatra se da je osnova svih poremećaja određena nenormalnost moždane funkcije. Procjena je da 3% - 15% djece u SAD-u ima teškoće učenja pa je potrebno primijeniti neki od oblika posebne edukacije.

Dječaci 5 puta češće imaju ove teškoće u odnosu na djevojčice.

 

Simptomi

Malo dijete sa teškoćama učenja često ima poteškoće koordinacije vida sa pokretima i nespretno je u fizičkim radnjama kao što su rezanje, bojanje, zakapčanje, vezanje cipela i trčanje.

 

Dijete može imati problema sa percepcijom vida ili sluha, npr. prepoznavanje određenog uzorka ili razlikovanje zvukova ili probleme sa pamćenjem, govorom, razmišljanjem i slušanjem. Neka djeca imaju poteškoće čitanja, neka pisanja ili računanja. Većina poremećaja učenja je složena, sa smanjenom sposobnosti na više nivoe.

 

Dijete može sporo pamtiti nazive boja ili slova, imena poznatih predmeta, može biti slabo u učenju brojanja i imati slabu sposobnost učenja. Savladavanje čitanja i pisanja je usporeno. Drugi simptomi su kratka pažnja, isprekidani govor i kratkotrajna memorija. Dijete može imati poteškoće u crtanju i precrtavanju, aktivnostima koje zahtijevaju finu motornu koordinaciju.

 

Djeca sa teškoćama učenja mogu imati i probleme komunikacije i kontrole impulsa, te poteškoća u disciplini. Lako im je odvratiti pažnju, mogu biti hiperaktivni, povučeni, sramežljivi ili agresivni.

 

Dijagnoza i liječenje

Doktor prvenstveno pregledava dijete na okolnost mogućih organskih poremećaja. Dijete potom rješava niz testova inteligencije, uključujući čitanje, pisanje i računanje. Psihološka testiranja su konačni korak u procjeni i postavljanju dijagnoze.

 

U liječenju se primjenjuju neke mjere nedokazane djelotvornosti, npr. eliminiranje aditiva u hrani, uzimanje velikih doza vitamina i mjerenje nivoa elemenata u tragovima u dječjem serumu. Nijedan lijek nije pokazao poboljšanje u stepenu dosegnute edukacije, nivou inteligencije i općoj sposobnosti učenja. Ipak neki lijekovi, kao metilfenidat poboljšavaju nivo pažnje i koncentracije, što poboljšava mogućnost učenja. Najdelotvornija mjera je edukacija djeteta prilagođena njegovim potrebama i zahtjevima.

Herpes simpleks u novorođenčeta uvijek znači ozbiljnu virusnu infekciju koja zahvaća važne organe (mozak, jetru, pluća) i često ostavlja trajno oštećenje ili je smrtonosna.

 

Virusom herpes simpleks zarazi se od 2500 - 5000 novorođenčadi u SAD. Dijete se može zaraziti prije ili nakon rođenja. Majke te novorođenčadi obično nisu svjesne da nose virus i nemaju nikakvih simptoma u vrijeme poroda.

 

Simptomi i dijagnoza

Prvi simptomi obično se jave između prve i druge sedmice, premda mogu izostati i do četvrte sedmice po rođenju. Bolest može početi osipom, malim mjehurićima ispunjenim tekućinom, međutim, 45% zaražene novorođenčadi nema osipa po koži. Ako se ne započne liječenje, unutar 7-10 dana nastupaju ozbiljni simptomi. Javlja se promjenljiva tjelesna temperatura, pospanost i konvulzije kod zahvaćenosti mozga, mlohavost mišića, teškoće disanja, upala jetre (hepatitis) i stvaranje ugrušaka u krvnim žilama svuda po tijelu.

 

Mjehurići ispunjeni tekućinom lako se prepoznaju kao znak herpesne infekcije, dok drugi simptomi nisu tako specifični. Infekcija se obično dokazuje izolacijom virusa iz sadržaja mjehurića, a postupak traje 24-48 sati. Virus herpes simpleks može se također dokazati u uzorku urina, sekretu konjunktive oka i nosnica, u uzorku krvi ili likvoru.

 

Prognoza i liječenje

Ako se ne liječe, umire oko 85% novorođenčadi sa bolesti proširenom na više organa. Kada je ograničena na kožu, oči i usta, smrtni ishod je rijedak, ali oko 30% te novorođenčadi ima neko oštećenje mozga ili nerava koje može ostati neprimjećeno do 2-ge ili 3-će godine života.

 

Liječenje antivirusnim lijekom kao što je aciklovir smanjuje smrtnost za oko 50% i značajno povećava broj djece sa herpesom koja će se normalno razvijati. Infekcija oka liječi se obično kapima ili mašću trifluridina ili mašću idoksuridina.

Hemolitična bolest novorođenčeta, zvana još i eritroblastosis neonatorum, stanje je u kojem crvene krvne stanice razaraju antitijela Iz majčine krvi koja su prošla kroz posteljicu (placentu). Hemolitična bolest počinje još u fetusa u kojeg se bolest naziva eritroblastosis fetalis.

 

U brojnim slučajevima teška hemolitična bolest nastaje kada fetus ima Rh pozitivnu, a majka Rh negativnu krv. Krv fetusa je pozitivna, jer je naslijeđena od oca, a nasljeđuje se dominantno. Stvaranje antitijela majčin je odgovor na nepodudarnu (nesnošljivu) krv. Ta antitijela prolaze kroz posteljicu u krvotok fetusa gdje oblažu i razaraju crvene krvne stanice fetusa.

 

Ponekad su posrijedi druge vrste krvne nesnošljivosti. To je slučaj kada majka ima krvnu grupu 0, a fetus A ili B. Među rijetke nesnošljivosti spadaju Kell i Duffy krvne grupe.

 

Teška slabokrvnost (anemija) koja nastaje kod hemolitične bolesti novorođenčeta liječi se kao i ostale anemije. Doktor prati i moguću pojavu žutice koja je česta jer se hemoglobin iz razorenih crvenih krvnih stanica pretvara u svjetložuti pigment imenom bilirubin. Ako se bilirubin u tijelu stvara brže no što se može izlučiti putem jetre djetetova koža požuti (žutica ili ikterus). Žutica se lako liječi izlaganjem djeteta plavome svjetlu, rijetko, u najtežim slučajevima može doći do oštećenja mozga (kernikterus).