Moj internet dnevnik
Trudnoća, bebe, djeca
Moja beba
Moja sreca
Arhiva
« » lis 2012
  • p
  • u
  • s
  • č
  • p
  • s
  • n
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
  • 9
  • 10
  • 11
  • 12
  • 13
  • 14
  • 15
  • 16
  • 17
  • 18
  • 19
  • 20
  • 21
  • 22
  • 23
  • 24
  • 25
  • 26
  • 27
  • 28
  • 29
  • 30
  • 31
Podijeli s prijateljima
Najbolji posao na internetu
Blog - listopad 2012
petak, listopad 26, 2012
Veliki broj zena u danasnje vreme insistira na carskom rezu cak i kada nije neophodan. Pre nego sto donesete odluku trebalo bi da budete upuceni u prednosti, ali i nedostatke ove vrste porodjaja. 

 porod

Vecina buducih majki dok razmislja  o  porodjaju na prvo mesto, normalno stavlja bezbednost svoje bebe. Tom prilikom im vaginalni tj. prirodan porodjaj deluje nesigurnije iz razloga sto su imale prilike da cuju razlicita negativna iskustva drugih majki i one se opredeljuju za carski rez. Neki akuseri ce vam predloziti porodjaj carskim rezom jer je manje traumatican za bebu. U daljem tekstu izlozicemo rizike i prednosti carskog reza. Izbor ostavljamo vama.

 

 

 Rizici za bebu

Za razliku od sitnijih beba, krupnijima preti veci rizik od komplikacija tokom porodjaja. Svaki akuser je spreman da izvede carski rez, ako se u toku porodjaja ispostavi da je to neophodno. Prilikom porodjaja carskim rezom, veca je mogucnost da se jave respiratorni problemi cak i kada je zahvat planiran. Rizik se povecava ukoliko se ovaj zahvat radi pre 39. nedelje  trudnoce. Medicinski strudnjaci, pa cak i pojedine majke veruju da i ukoliko je uspesno izveden, carski rez moze da onemoguci dojenje. Takodje i uspostavljane prvog i najvaznijeg kontakta izmedju majke i bebe jer nakon porodjaja sledi visecasovna odvojenos zbog dejstva opste anestezije. Anestezija moze kod nekih zena da izazove zastoj u nadolazenju mleka, a veliki broj njih ne moze da doji bebu zbog intezivnog bola koji je neizbezan nakon svakog hiruskog zahvata, pa i ovog.

 

Prednosti za bebu

Cinjenica je da je vaginalni porodjaj neprijatan za bebu i da tokom ovog porodjaja postoji rizik od povrede glave, jos cesce u slucajevima kada je beba teza od cetiri kilograma. Tada se najcesce upotrebljava forceps ili vakuum metoda, sto moze da izazove povrede glave ali u retkim slucajevima. Samim tim vas akuser ce vam predloziti carski rez ukoliko je vasa beba pred porodjajem teza od cetiri kilograma, karlicno je okrenuta ili je vasa trudnoca viseplodna ~ blizanacka. Ukoliko vam ne predlozi, a znate da je jedan od ovih faktora zastupljen tokom vase trudnoce, pitajte ga za mislenje, kako je najbolje da se porodite.

 

Rizici za mamu

Za razliku od prirodnog porodjaja, carski rez je hirurski zahvat koji se obavlja pod opstom anestezijom, a ne treba zanemariti ni postoperativni oporavak niti mogucnost komplikacija. Na svu srecu ovi rizici su danas svedeni na minimum, a opet ne treba iskljucuti mogucnost pojave krvarenja, infekcija i ostecenja abdominalnih organa (materice, creva, besike). Cesce se desava da se kod zena koje su rodile carskim rezom  javlja krvarenje ili infekcija uterusa od onih koje su rodile vaginalnim putem. Medjutim, najvise komplikacija se javlja kada vodenjak vec pukne, i porodjaj otpocne, a mora da se zavrsi neplaniranim carskim rezom. Posle carskog reza i sam oporavak traje znatno duze.

 

Prednosti za mamu

Carski rez smanjuje mogucnosti ostecenja  organa smestenih u karlicnom pojasu ~misici koji podupiru matericu, besika i ostali abdominalni organi. Zato veliki broj zena daje prednost ovom nacinu porodjaja. Prilikom vaginalnog porodjaja, prolazak bebine glave kroz porodjajni kanal moze da osteti nerve i misice u genitalnom delu tela majke. Taj rizik se povecava ukoliko se upotrebi forceps koji moze da uzrokuje postporodjajnu nemogucnost zadrzavanja urina. Medjutim, ove tegobe se na svu srecu povlace kod velikog broja zena ubrzo nakon porodjaja.

 

Vi birate

Da li zelite carski rez ili vaginalni tj. prirodan porodjaj? O ovome mozete samo vi odluciti. Obe vrste porodjaja se danas smatraju visoko bezbednim procedurama. Zabrinutost zena po pitanju izbora nacina radjanja zavisi od stepena bola i vremena opravka nakon porodjaja. U svakom slucaju ne zaboravite da ne postoje dva ista porodjaja. Vrlo cesto, zene koje su iskusile oba nacina  radjanja, razlicito razmisljaju o tome na koji nacin bi da se porode. Neke od njih bi bez razmisljanja ponovo pod noz, a druge se jeze od same pomisli na ranu koja boli nedeljama.

 

Kako se pripremiti za carski rez

Ako ste vec upoznati sa cinjenicom da cete roditi ovom metodom, mozete se pripremiti  na posebnim kursevima za trudnice. Neposredno pre pocetka zahvata mozete zahtevati lokalnu anesteziju, prisutnost supruga ili partnera  prilikom porodjaja, dodatne informacije od lekara i medicinske sestre i kontakt sa svojim novorodjencetom ubrzo nakon zahvata.

 

Kako se izvodi operacija

Prvi korak je naravno uvodjenje u anesteziju. Za razliku od opste anestezije, koja vas uspavljuje, vi mozete zahtevati lokalnu koja vam omogucuje da ostanete budni tokom porodjaja. Vazno je pripremiti intravenski put za nadoknadu  potrebnih tecnosti, a kateter u mokracnoj besiki omogucava  uriniranje. Trbusni zidovi se dezinfikuju pa se, ako je potrebno, deo pubicnih dlaka obrije da bi operacijsko polje bilo cisto. Rez kroz kozu i trbusni zid moze da bude horizontalan ili vertikalan. Vecina zena insistira na niskom, horizontalnom (bikini) rezu. Ponekad mora kod nekih hitnih carskih rezova  da se napravi vertikalni rez. Hirurg potom kroz tanki sloj potrbusnice pristupa mokracnom mehuru koji pomera u stranu. Rez na materici prethodi otvaranju vodenjaka, radjanju deteta i vadjenju posteljice. Nakon rodjenja deteta pristupa se usivanju materice, trbusnog zida i koze.

 

Koliko traje oporavak

Nakon carskog reza boravak u bolnici traje 5 - 7 dana. Treba upozoriti na vaznost vrlo ranog ustajanja i kretanja nakon zahvata, da bi se izbegle opasnosti poput tromboze i upale pluca. Mozete osetiti pojacano stvaranje crevnih gasova, bolnost hirurskog reza ili nekoliko kontrakcija koje nastoje da vrate matericu na normalnu velicinu. Sav na kozi uklanja se nakon 7 dana od operacije. Potrebno je izbegavati dizanje teskih predmeta i obavljanje napornih poslova.Nakon 6 nedelja se mozete vratiti svakodnevnim aktivnostima. Promene raspolozenja i blaga depresija su normalne pojave nakon porodjaja.

 

mojabeba.com

mojabebica @ 10:32 |Komentiraj | Komentari: 0
Postoje znaci koji sigurno ukazuju da je veliki događaj počeo ili će uskoro početi! Evo nekoliko znakova.

 

 Spuštanje ploda:

Četiri do dve nedelje pre porođaja beba se spušta u karlicu. To je uglavnom praćeno čestim mokrenjem kao i pritisak na rektum i karlicu, ali će trudnica osetiti olakšanje prilikom disanja, jer se beba smešta u donji deo karlice i ne pritiska više dijafragmu.

 

Ispadanje krvavo sluzavog čepa:

Nije u pitanju pravi čep, već ugrušak gustog sekreta koji izlazi iz cervikalnog kanala i vagine. Ponekad ovaj ugrušak ima krvi i njegov gubitak može biti praćen blagim kontrakcijama. Ovo može da se desi bilo kada, od nedelju do nekoliko sati pred porođaj.

 

 

Lažne kontrakcije:

Karakterišu ih blagi grčevi ili zategnutost u donjem delu stomaka. Traju nekoliko sekundi i ako se ponavljaju nemaju isti vremenski razmak, mogu da se pojačaju tokom noći i vežbanja. Javljaju se obično tri do četiri nedelje pre porođaja. Razlika između porođajnih i lažnih kontrakcija, lažne se ne pojačavaju niti postaju učestalije.

 

Pucanje vodenjaka:

Vodenjak kod nekih žena prska spontano pre porođaja. Kada se to desi mlaz vode se sliva niz njihove noge. Prskanje može da počne i kao lagano slivanje, koje često nije lako razlikovati od mokrenja. Plodova voda treba da bude bistra i čista tečnost. Kada vam pukne vodenjak, idite u bolnicu ili ako niste sigurni, obratite se lekaru.

 

Prave kontrakcije:

Prave kontrakcije izazivaju bol i neprijatnost u donjem delu stomaka ili leđa da trudnica ne može da izgovori ni jednu reč. Kontrakcije napreduju u jačini i dužini trajanja, a pauze između kontrakcija se smanjuju. Nikakva promena položaja tela ili hodanje neće ih ublažiti. Žene ih uglavnom upoređuju sa jakim menstrualnim bolovima. Prave kontrakcije postaju sve češće, i na kraju javljaju se na dva do tri minuta, a svaka traje oko 60 sekundi.

 

Buduće mame, nemojte se brinuti, svaka trudnoća i porođaj je individualan. A to najbolje zna vaše telo i stručna ekipa lekara koji će vam pomoći da na svet donesete zdravu bebu.

 mojabeba.com

mojabebica @ 10:29 |Isključeno | Komentari: 0
Šta je hitan carski rez, koliko traje oporavak od carskog reza i da li će se on obavljati u svim narednim trudnoćama?

 

Šta je to hitan carski rez?

Ova operacija izvodi se u situacijama kad, bukvalno nekoliko minuta odlučuje o životu bebe ili majke. Najčešće indikacije za izvođenje hitnog carskog reza jesu placenta abruptio (prerano odvajanje posteljice od zida materice), placenta previja (delimično ili potpuno prekrivanje grlića posteljicom) ili ispadanje pupčane vrpce. U takvim situacijama carski rez se izvodi pod opštom anestezijom i pravi se vertikalan rez na stomaku (radi uštede dragocenog vremena).

 

 

 

Koliko vremena traje oporavak nakon carskog reza?

To je kranje individualna stvar i uglavnom zavisi od starosti porodilje, telesne konstitucije i opšteg zdravstvenog stanja majke. Ipak, postoje i neka generalna pravila i faze oporavka nakon carskog reza. U očekivane tegobe ubrajaju se gasovi i prateći bolovi, bolovi u predelu rane, kontrakcije materice (zbog vraćanje materice u prvobitno stanje). Takođe, moguća je pojava ekstremnog umora (iscrpljenosti) usled dejstva lekova ili samog porođaja. Hiruški konci vade se obično nakon četiri do sedam dana nakon porođaja. Upravo zbog sveka toga, neophodan je oprez i minimalno kretanje, bez naglih pokreta, mada je ustajanje iz kreveta što je pre moguće od velikog značaja za brži oporavak. Generalno pravilo glasi: Ne podižite ništa što je teže od vaše bebe! Nakon povratka iz porodilišta iskoristite svaku priliku za odmor u postelji i dremež tokom dana i pronađite pomoć za obavljanje kućnih poslova. Što se tiče povratka rekreativnim aktivnostima, najbolje je da ih odložite do potpunog oporavka, ili radite samo lagane vežbe ali isključivo nakon konsultacije sa vašim ginekologom. Nakon šeste nedelje od carskog reza, proces oporavka se za većinu završava, mada neke žene i dalje osećaju bolove i pate od nesanice. Ipak, nakon isteka ovog perioda, većina njih vraća se uobičajenim aktivnostima koje su obavljale i pre porođaja.

 

 

 

Da li je prvi porođaj carskim rezom znak da će se on obavljati i u svim narednim trudnoćama?

Zapravo, nije. Najnovije studije otkrivaju da je čak 80% trudnica, koje su se već porodile carskim rezom, sledeći porođaj završilo vaginalnim (prirodnim) putem. Najvažnije jeste pravilno vođenje trudnoće od strane ginekologa. Jedan od najvećih strahova žena koje su već bile podvrgnute carskom rezu, jeste onaj od pucanja ožiljka. Ali, takav rizik je izuzetno mali pre svega zbog činjenice da se danas prave minimalni rezovi (u donjem delu abdomena).

 mojabeba.com

mojabebica @ 10:27 |Isključeno | Komentari: 0
Carski rez je operativni zahvat. Carski rez može da bude rizičan i za majku i za bebu. U slučaju kada prirodni porođaj predstavlja veliki rizik po život majke ili bebe, carski rez je jedini izbor. Odluka o podvrgavanju ovoj vrsti porođaja češće se donosi radi izbegavanja porođajnih bolova ili zbog ne dovoljne informisanosti o postupku.

 

 

Koji su razlozi koji nalažu obavljanje carskog reza?

 

Ispadanje pupčane vrpce (kada pupčana vrpce izlazi pre bebe), placenta abruptio (kad se posteljica odvaja od zida materice pre porođaja), placenta previja (kad placenta delimično ili potpuno prekrije grlić materice), nepravilan položaj ploda (okrenut zadnjicom ili u postraničnom položaju), cefalopelvične disproporcije (kada je glava bebe prevelika da bi prošla kroz karlicu, ovo stanje takođe može da nastane i kao posledica ležanja tokom trudnoće, zbog čega se plod ne spušta i usled ne dovoljne pokretljivosti ploda ili dejstva anestetika). Zatim utiče i zdravstveno stanje majke (akutne lezije herpesa, vrlo visok krvni pritisak, dijabetes itd). Ipak, ova stanja ne moraju uvek da budu razlog za izvođenje carskog reza.

 mojabeba.com

mojabebica @ 10:27 |Isključeno | Komentari: 0
Nakon porođaja, sve žene imaju krvarenje nekoliko nedelja. Ovo postporođajno krvarenje je poznato i pod nazivom lohija.

 

Šta je lohija?

Lohija se ne sastoji samo od krvi. Nakon rađanja bebe, još uvek ima čestica i ostataka iz materice kojih Vaš organizam mora da se oslobodi. Postporođajno krvarenje je zapravo način na koji Vaš organizam izbacuje višak krvi, sluzi i tkivo placente koji su ostali od Vaše trudnoće. Krvarenje može trajati 2-6 nedelja.

 

 

 

Kako izgleda?

Krvarenje nakon porođaja može biti različitog izgleda u zavisnosti od toga koliko dugo krvarite. Lohija može odjednom krenuti kao kada šiklja krv ili može teći postojano kao tokom redovnih menstrualnih ciklusa. U početku, mogu se pojaviti ugrušci krvi veličine grozda, ali postepeno krvarenje se smanjuje.

 

Boja lohije je obično u početku svetlo crvena. Nakon nedelju ili dve boja lohije se menja i postaje braonkasta i sve ređa u teksturi. Nakon nekoliko sledećih nedelja, boja sekreta se i dalje menja od crvene do ružičaste boje i na kraju je žućkasto-beličasta. Krvarenje će takođe usporiti i postati laganije kako vreme prolazi.

 

Briga o sebi

Neophodno da stavljate sanitarne uloške u toku prvih nekoliko nedelja nakon porođaja dok lohija ne prestane. Ako koristite tampone, moraćete da se prilagodite upotrebi uložaka pošto se upotreba tampona ne preporučuje. Tamponi mogu uneti neku novu bakteriju u matericu i time prouzrokovati neku infekciju.

 

Veoma je važno da mirujete nekoliko nedelja  nakon porođaja. Vašem organizmu je potreban dug period da se oporavi, a prekomeran rad tako brzo posle porođaja može produžiti period oporavka, uključujući i duže postporođajno krvarenje. Normalno je da će određene aktivnosti, kao što su dojenje, hodanje pa čak i stajanje, povećati krvarenje pošto ove aktivnosti prirodno utiču na matericu da se isprazni.

 

Kada se treba zabrinuti?

Nije svako krvarenje posle porođaja zdravo. Poznato i pod nazivom postporođajna hemoragija, ovo krvarenje nakon porođaja, može dovesti do znatnog gubitka krvi pa čak i do smrti ako se ubrzo ne leči. Znakovi na koje treba obratiti pažnju su:

 

- Ako su sanitarni ulošci natopljeni za manje od jednog časa

- Ako osetite neprijatan miris sekreta

- Ako su ugrušci krvi ogromne veličine, na primer veličine loptica za golf ili još veći

- Ako osetite nesvesticu ili vrtoglavicu

Ako imate bilo koji od ovih simptoma, ili ste zabrinuti zbog postporođajnog krvarenja, odmah se obratite Vašem lekaru. Ako ste omalaksali ili ako osetite nesvesticu, a obilno krvarite, pozovite odmah hitnu pomoć.

 

mojabeba.com

mojabebica @ 10:26 |Isključeno | Komentari: 0
Ako se odlučite da vodite dijetu ubrzo nakon porođaja, Vaši prioriteti moraju biti malo drugačiji nego inače kada ste vodili dijetu. Pošto ste prošli kroz jedno neverovatno fizički i emocionalno zahtevno iskustvo - rađanje bebe -  sada se suočavate sa podjednako izazovnim zadatkom – briga o detetu. Ako ste se odlučili da dojite bebu, Vašem organizmu su potrebni hranljivi sastojci ne samo za Vas nego i za Vašu bebu. Ključna stvar ishrane nakon porođaja je da vodite računa o ishrani, da budete strpljivi i odlučni. Moraćete da se hranite uravnoteženo i da imate za cilj da gubite kilograme postepeno. Ako dojite bebu, iznenadan i dramatičan gubitak kilograma može uticati na proizvodnju mleka. Ukoliko uskladite ishranu sa laganim vežbama postići ćete svoje ciljeve zdravim i stabilnim putem.

 

Šta činiti?

 

Bez obzira na to da li dojite bebu ili ne, morate se prvo posavetovati sa doktorom u vezi sa dijetom i porazgovarajte o planovima koje imate vezano za gubljenje telesne težine. Većina doktora će posavetovati majke da sačekaju 2 meseca posle porođaja pre nego što počnu sa pokušajima gubljenja viška kilograma. Na ovaj način se uspostavljaju  odgovarajuće redovne zalihe mleka i pruža se prilika majkama da se oporave od trudnoće i, naravno, od porođaja. Oporavak je posebno važan ako je porođaj bio težak; Vašem telu će možda trebati dodatno vreme da se oporavi.

 

- Ako dojite bebu – radite to što češće! Dojenje sagoreva kalorije i dokazano je da učestalo dojenje duži period (više od 6 meseci) pomaže majci da izgubi višak kilograma posle trudnoće.

 

- Postepeno ograničite unos kalorija i imajte za cilj postepeno gubljenje kilograma. Konsultujte se sa doktorom u vezi sa tim koliko bi bilo bezbedno da izgubite kilograme u toku jedne nedelje ili u toku jednog meseca. Većina doktora preporučuju da ne izgubite više od 0,5-1kg tokom jedne nedelje.

 

Šta ne činiti?

 

- Kako se ne bi izložili očiglednim rizicima, ne bi trebalo, pod bilo kojim uslovima, da kupite pilule za mršavljenje u apoteci, a da se niste prethodno konsultovali sa doktorom u vezi sa tim. Mnoge ove pilule sadrže kofein i hemikalije koje u malim količinama ulaze u sastav mleka kojim dojite bebu. Stručnjaci još uvek ispituju ove pilule i koliko su bezbedne za korišćenje pa čak i za žene koje ne doje bebu.

 

- Na isti način treba izbegavati dijete koje brzo i kratkotrajno regulišu telesnu težinu kao što su dijete kod kojih su izbačene određene grupe sastojaka (na primer, ugljeni hidrati) i koje Vas lišavaju osnovnih hranljivih sastojaka. Takav način ishrane može uticati na kvalitet mleka i sigurno će poremetiti Vaš nivo energije.

 

Koje namirnice konzumirati

 

Trebalo bi da se usmerite na uravnotežen način ishrane koji će Vam obezbediti sve hranljive sastojke koje su Vam potrebne za zdrav život; ovo uključuje određene zdrave masti (omega-3 masne kiseline u određenim vrstama ribe) i čak šećer. Vašem organizmu je sve to potrebno u određenim količinama. Najbolji način je da se posavetujete sa doktorom u vezi sa pripremanjem zdravih, uravnoteženih obroka.

 

Vašem telu su potrebni i proteini tako da bi trebalo da nastavite sa konzumiranjem mesa (ako ste vegetarijanac, nastavite sa unosom pasulja, mahunarki i drugih namirnica koje inače konzumirate). Vodićete zdraviji način ishrane konzumiranjem posnog crvenog mesa umesto pljeskavica, na primer, kao i posne piletine, ćuretine i čak ribljeg mesa. Trebalo bi da srazmerno unosite namirnice i uskladite unos povrća i ugljenih hidrata na svako parče mesa koje pojedete. Salate i supe su odličan način da pojačate unos povrća. Dodatna prednost kod novih majki je to da se salate brzo pripremaju i supe se mogu spremiti u ogromnim količinama i čuvati u frižideru!

 

Kada unosite ugljene hidrate, konzumirajte složene ugljene hidate kojih ima u integralnom hlebu, krompiru i braon pirinču. Ovaj tip ugljenih hidrata je mnogo bolji od ugljenih hidrata u belom hlebu koji se brzo vare. I ne zaboravite dnevnik ishrane! Možete konzumirati mleko i sir sa niskim procentom masnoće, i da u isto vreme unosite odgovarajuću količinu kalcijuma. Takođe, možete konzumirati sveže voće koje može na odličan način pomoći kada Vam se jede nešto slatko. Ako niste raspoloženi da grickate jabuke i pomorandže, kupite blender i napravite kašast napitak.

 

U osnovi, morate da unosite sve neophodne hranljive sastojke, ali iz kvalitetnih izvora. Obrađene namirnice, kao što su pljeskavice, pomfrit, pica, neke pečene i zamrznute namirnice, su izvori zasićenih masti i prerađenih šećera. Ovo su tipovi masti i ugljenih hidrata koje bi trebalo da izbegavate.

 mojabeba.com

mojabebica @ 10:24 |Isključeno | Komentari: 0
Krvarenje posle porođaja (lochia) je normalno, ali nekada se desi da se mišići materice ne grče kako treba, što dovodi do odliva – obilno i nekontrolisano krvarenje iz mesta gde je bila prikačena placenta. Odliv može nastati usled lošeg tretiranja vaginalnog ili cervikalnog cepanja.

 

 

 

Koliko često se dešava?

Dešava se u oko dva do četiri posto porođaja.

 

Ko je najpodložniji riziku?

Neke komplikacije tokom trudnoće Vas izlažu odlivu. To su inverzija materice ili njeno kidanje, hidramnion, kidanje placente. Žene koje uzimaju lekove i piju čajeve od određenih trava (aspirin, ipobrufen, ginko biloba ili prevelike količine vitamina E) dovode sebe u veću opasnost.

 

 

 

Koji su simptomi?

Ukoliko natapate medicinski uložak na sat vremena više sati zaredom, krvarite nekoliko dana, a pritom je boja krvi svetlo crvena ili izbacujete velike ugruške onda imate simptome koji se ne poklapaju sa normama normalnog krvarenja posle porođaja.

 

Da li treba da brinete?

Iako se većina žena potpuno oporavi posle odliva, gubitak velike količine krvi može izazvati nesvesticu, otežano disanje, padanje u nesvest ili ubrzan rad srca.

 

Šta možete učiniti?

Pošto izbacite placentu, ginekolog će Vas pregledati kako bi se uverio da nije ostao neki deo u materici. Takođe Vam može izmasirati matericu u cilju da pospeši grčenje i predložiti da počnete što pre sa dojenjem, što opet utiče da se mišići materice grče. Ukoliko je krvarenje ozbiljno i obilno, biće potrebno da primite infuziju, a verovatno će biti neophodna i transfuzija krvi. Ukoliko primetite nenormalno veliko krvarenje u toku prve nedelje posle porođaja, odmah idite kod lekara.

 

mojabeba.com

mojabebica @ 10:22 |Isključeno | Komentari: 0
 

Od trenutka kada saznaju za trudnoću, jedna od  najvećih briga budućih majki je: na koji način ću da se porodim?  Mada i prirodni i porođaj carskim rezom imaju svoje prednosti i mane, čini se da su poslednjih godina “carice” sve brojnije.

 

 - Žene, iz straha od bola, priželjkuju carski rez, misleći da je komforniji i manje bolan, što uopšte ne mora da bude slučaj - kaže za “Baby planetu” dr Mima Fazlagić, ginekolog akušer s dugogodišnjim iskustvom. - Tačno je da se bol izbegne pola sata, dok traje operacija, ali bol tokom oporavka traje mnogo duže od eventualnog bola koji žena trpi dok se prirodno porađa.  Žene moraju da znaju da je carski rez operacija, koja sa sobom nosi komplikacije (poput tromboembolije, paralize creva i sl.),  da je oporavak znatno duži i da naredni porođaji u ogromnom broju slučajeva moraju da se završe carskim rezom.

 

Takođe, navodi naša sagovornica, posle carskog reza na mestu rane ostaju priraslice, a sa svakim carskim rezom veći je rizik od povrede creva i bešike. Deca rođena carskim rezom imaju više problema s plućima, kasnije dobiju prvi podoj i majke češće imaju problem s dojenjem. Kod prirodnog porođaja, onog momenta kad se žena porodi, kreće proces oporavka i ona je već za koji sat (u slučaju da su i mama i beba dobro) spremna da brine o bebi. Brže se uspostavlja i prisniji kontakt s bebom, kraće se ostaje u  bolnici.

 

Naravno, uvek postoje situacije kada je završavanje porođaja carskim rezom neophodno, i od toga ne treba bežati. Štaviše, kaže naša sagovornica, na lekaru je  da proceni šta je za mamu i bebu bolje, i ako  je to operativno završavanje porođaja, da se s tim ne čeka, već da se carski rez radi odmah! A neke od obaveznih indikacija za carski rez su: bilo koja disproporcija između porođajnih puteva i veličine bebe; kravarenje majke vezano za posteljicu (kao i dijagnoza placenta previa),  patnja ploda.

 

- Postoje i šire indikacije za carski rez, kao što su hronične bolesti majke - dijabetes, krvni pritisak, čak i psihičko stanje i strah majke. Lekar treba da donese procenu u najboljem interesu majke i bebe - uverena je dr Fazlagić. - Na primer, karlično okrenuta beba može da bude indikacija za carski rez, u svetu se tako najčešće te bebe i rađaju, ali njih je samo dva odsto u ukupnom broju rođenih.

 

 

 

Veoma je bitno da se žena tokom trudnoće dobro upozna sa svim opcijama porođaja, da lekar poradi na njenom oslobađanju od straha i da na osnovu svih činjenica donese odluku koja vrsta porođaja je najbolja. Većini budućih mama mogu da pomognu psihofizičke pripreme za porođaj, jer će ih osloboditi straha, naučiti da pravilno dišu kako bi maksimalno umanjile bol pri porođaju, i što ja najvažnije, kako da pravilno napinju, da bi što lakše rodile bebu. U svetu već decenijama, a i kod nas poslednjih godina sve više žena se odlučuje za periduralnu (epiduralnu) anesteziju da bi obezbolile porođaj.

 

- U svetu je to sasvim uobičajena praksa, i većina žena može da koristi epidural ako želi, to je stvar lične odluke porodilje. Njegova svrha je da obezboli kontrakcije - pojašnjava dr Fazlagić.

- Ali, bilo bi dobro da se one ipak malo osete, kao i da se kada dođe vreme za istiskivanje bebe anestezija isključi. Praktično, osim nekih medicinskih indikacija gde ženi nije preporučljiv epidural, jedino negativno je prevelika doza epidurala kada se ne osećaju naponi. Ali, to je stvar umešnosti anesteziologa i nema negativne zdravstvene posledice, pogotovo nema mesta za fame koje čujemo kako se “epidural daje u kičmu”, te kako može da izazove problem s leđim i slično.

 

Carsko pomodarstvo

U svetu se za određivanje realne potrebe za carskim rezom koristi sledeća formula: ako se procenat carskih rezova povećava, a broj morbiditet (oboljevanje) i mortalitet (smrtnost) majki i beba se smanjuje, to povećanje je opravdano. U našem slučaju, za poslednjih 25 godina broj carskih rezova je sa  pet odsto porastao na skoro 30 odsto, a stopa komplikacija i umiranja ostala je manje-više ista. To govori u prilog činjenici da je na našim prostorima ipak zavladalo - “carsko pomodarstvo”.

 

Izvor: Baby planeta

mojabebica @ 10:20 |Isključeno | Komentari: 0
nedjelja, listopad 21, 2012
Kad stigne prinova, roditelji neminovno stavljaju u drugi plan svoje želje, potrebe i navike, što nije lako. Posebno ako su imali lep i ispunjen život. Noćni izlasci i neka putovanja neprimerena deci postaju mislena imenica.

Kako pobediti samoživost, pomiriti želje i mogućnosti i izbeći zamke koje se pred mlade roditelje nameću, pitali smo psihologa Milenu Oparnicu. Dolaskom deteta, kaže ona, od novopečenih roditelja se traži da stave sebe u drugi plan, reorganizuju živote i prioritete.

– Srećom, dete ne stiže iznenada, pa roditelji imaju dovoljno vremena da isplaniraju budući život i spremno dočekaju bebu. Nov život neminovno mora da bude drugačiji od onog na koji su navikli i podrazumeva da svoje ranije želje i potrebe zamene nekim drugim – kaže naša sagovornica.

Posebno je važno da roditelji budu svesni da to što su dolaskom bebe prestali da izlaze noću ili idu na vikend-putovanja, ne znači da su se stavili u poziciju žrtve zbog deteta. Nije to žrtvovanje, već odgovornost prema potrebama novog, najdražeg bića i najbolje ulaganje u njegovu budućnost.

 

Živeo baka-servis

Roditelji jednostavno moraju da budu svesni da dolaskom deteta na svet oni prestaju da budu centar sveta, da moraju da se pomere u stranu, što zrelim i odgovornim ličnostima ne sme da bude problem.

– To, međutim, ne znači da moraju da se odreknu svega što im pričinjava zadovoljstvo. Naprotiv, roditeljstvo zahteva mnogo energije, pa se podrazumeva da će roditelji puniti baterije onim što im prija jer u suprotnom neće moći da odgovore novim obavezama.

 

Istina je da za zadovoljstvo ne ostaje puno vremena, ali beba ipak nekad i spava, a kada malo poraste, bake i deke mogu da pomognu.

– Naravno da je u redu ostaviti je kod bake ili drugarice. Bitno je samo da roditelji budu potpuno sigurni da je osoba pouzdana i da bebi s njom neće ništa faliti.

Oparnica smatra da je porodica od velike pomoći mladim roditeljima. Samo moraju da vode računa da se ne pobrkaju uloge. A to znači da se bake i deke mladim roditeljima ne mešaju u vaspitavanje.

 

Mami treba više ljubavi

Često se misli da dolaskom bebe majke nesvesno i nenamerno zanemaruju svoje muževe, što može da ugrozi bračnu zajednicu.

– Međutim, ne treba zaboraviti da mladoj majci u tom periodu treba više emocionalne podrške nego ikada ranije. To je potpuno logično jer, pre nego što dođe beba, par je stalno okrenut jedan drugom. S dolaskom bebe njoj je majčinska briga prioritetna, što pred majku postavlja velike zahteve, pa je ona ta koja traži emocionalnu podršku i može da se oseća da je izolovana i lišena pažnje. Drugim rečima, dok majka posvećeno vodi brigu o bebi, od oca se očekuje da mnogo više pazi na svoju suprugu.

Ključno je, kaže ona, da roditelji ne žrtvuju brak zbog roditeljstva i da dolaskom deteta ne osiromaše emocionalni život. Dete ne sme biti glavni sadržaj njihove komunikacije. Čuvanjem i održavanjem dobrih bračnih odnosa roditelji zapravo mnogo čine i za svoje dete. 

 

relax-forum

mojabebica @ 15:21 |Isključeno | Komentari: 0
Jer to pozitivno utječe na djetetov kasniji razvoj, stvara samopouzdanje, te olakšava učenje stranog jezika u kasnijoj životnoj dobi

 

Već u ranoj predškolskoj dobi bilo bi dobro poticati dijete da počne učiti strani jezik. Djeca tada vrlo brzo usvajaju jezike, a to im može koristiti i za bolju koncentraciju, komunikaciju, stjecanje jezičnih sposobnosti i vještina. Stručnjaci tvrde da učenje stranog jezika već između 4. i 6. godine života pozitivno utječe na djetetov kasniji razvoj, stvara samopouzdanje, te olakšava učenje stranog jezika u kasnijoj životnoj dobi.

 

U mnogim vrtićima u Hrvatskoj nude se takvi programi, koje roditelji trebaju dodatno platiti, jer nisu uključeni u cijenu vrtića. Ako se radi o dva školska sata tjedno, koja se održavaju u vrijeme dok je dijete u vrtiću, cijena je najmanje 250 kuna mjesečno. Osim mogućnosti da se strani jezik uči u sklopu redovitog programa, neki vrtići imaju i posebne jezične programe, koji su izvan redovitog i koji su skuplji. Djeca u hrvatskim vrtićima, što je i očekivani podatak, najviše uče engleski , a na drugom je mjestu njemački jezik.

 

Prednosti učenja stranog jezika od najranije dobi

 

O tome zašto je važno da djetetu od najranije dobi omogućite da kroz igru i zabavu počne s učenjem stranog jezika, a takvo će mu znanje u životu biti dragocjeno, za portal Žena.hr govori prof.logoped Renata Kožul iz Logopedskog centra Logos.

 

"Brojna istraživanja navode kako učenje stranih jezika u ranoj dobi djeluje poticajno na razvoj jezičnih i općenito komunikacijskih vještina djece. Neka od njih navode kako usvajanje stranih jezika u predškolskom periodu može osigurati i veću akademsku uspješnost u budućnosti. Međutim, koliko se rano zapravo može početi s usvajanjem stranog jezika? Postoje li neke dobne granice? Ako uzmemo u obzir kako sva djeca svijeta prolaze iste faze usvajanja govora i jezika te kako u predlingvističkoj fazi progovaraju glasovima koji pripadaju svim jezičnim sustavima i kako u relativno kratkom vremenu uspijevaju usvojiti složen jezični sustav materinjeg jezika zahvaljujući „urođenim sposobnostima“, zapravo ne postoji prepreka uvođenju stranog jezika već od najranije dobi. Ipak, sposobnost usvajanja jezika razlikuje se od osobe do osobe. Kao i stupanj usvojenosti nekih drugih vještina kao što su motorička spretnost, likovnost i sl. „znanje“ stranog jezika ovisi o nizu faktora – osobnosti, dobi, motivaciji, iskustvima, stilu učenja, socijalnim vještinama (Bialystok & Hakuta, 1994. McLaughlin, 1984; Wong Fillmore, 1991a; Tabors. 1997).

 

Najbolji način učenja kroz igru

 

Najbolja je metoda učenja stranog jezika kroz igru, to mogu biti ples, gluma, pjesmice, crtanje, sve one aktivnosti koje dijete može pratiti, koje će mu biti zabavne i kroz koje će naučiti strani jezik, i to puno lakše, što je i dokazano, nego odrasle osobe.

 

"Kada govorimo o usvajanju drugog jezika u vrtiću ili još ranije, u jaslicama, važno je napomenuti kako način prezentacije stranog jezika igra važnu ulogu", ističe R.Kožul, te dodaje : " Učenje kroz igru je najbolji način učenja jer stvara osjetilnu povezanost koja otvara vrata novim spoznajama“ (Jensen, 1994; Dryden & Vos, 1997; Dryden & Rose, 1995). Imajući na umu interese, mogućnosti i način učenja djece jasličke dobi, odgojitelj kao govorni model stilom poučavanja može bitno utjecati na usvajanje stranog jezika. Osobnost, socijalne kompetencije, stil poučavanja i učenja te motivacija učitelja(odgojitelja) utječu na usvajanje stranog jezika kod djece", tvrdi naša sugovornica.

 

Strani jezik i govorne teškoće

 

Roditelji su često u dvojbi trebaju li upisati dijete na tečaj ili u program stranog jezika koji je u ponudi vrtića u slučaju kada ono ima određenih govornih teškoća. Kakvo je mišljenje struke o tome, pitamo prof.logoped R.Kožul: "Iako danas postoje istraživanja i pristupi učenju koji naglašavaju rano upoznavanje djece s drugim jezikom uz sadržaje prikladne dobi djece, vrlo je važno uzeti u obzir i tijek govorno-jezičnog razvoja djeteta – postoji li zaostajanje u razvoju govora? Ima li dijete teškoća na morfološkoj i/ili sintaktičkoj razini? Što kada su prisutne teškoće izgovora? Upravo zbog ovih pitanja neki znanstvenici zagovaraju učenje stranih jezika nakon treće godine, kada dijete ovlada osnovama materinjeg jezika. Brojni su primjeri iz prakse kada dvojezičnost djetetu stvara komunikacijski problem i kada je potrebna pomoć stručnjaka - logopeda kako bi se prisutne teškoće reducirale i u konačnici uklonile. U slučaju teškoća izgovora ili nekih drugih govorno-jezičnih teškoća svakako je dobro potražiti savjet logopeda koji će procijeniti razinu usvojenosti materinjeg jezika i eventualna odstupanja te njihov utjecaj na usvajanje stranog jezika.Možemo zaključiti kako učenje stranih jezika od najranije dobi ima brojne prednosti, ali je dužnost roditelja i odgojitelja praćenje mogućnosti djeteta u usvajanju sadržaja na stranom jeziku te njihova usklađenost s dobi djeteta", kaže R.Kožul.

mojabebica @ 15:18 |Isključeno | Komentari: 0
Izbor bilo kojeg sporta, dobar je izbor

 

Bavljenje sportom već od najranije dobi kod djeteta ima brojne pozitivne učinke. Stvaraju se zdrave životne navike, kroz tjelesno zdravstvenu aktivnost dijete svladava i uči određene vještine, sport utječe na njegovo zdravlje i otpornost. I u predškolskoj dobi bilo bi dobro dijete uključiti u primjerene tjelesne aktivnosti, obično ih organiziraju vrtići za svoje polaznike, no sve je više i sportskih klubova koji nude programe prilagođene tom uzrastu. Pravi sportski treninzi počinju nakon osme godine, iako je za pojedine sportove dobna granica i viša.

 

Zašto se baviti sportom?

 

O važnosti uključivanja djeteta u sportske aktivnosti, za portal Žena.hr govori Nikolina Skender, prof. TZK.

"Sport djeluje na zdravstvenu i morfološko-funkcionalnu osobnost djeteta, a zatim i na voljno-moralnu, te intelektualno-radnu i estetsku komponentu. Sport zahtijeva specijalni režim života uz veliko odricanje i ulaganje napora tjelesne i psihičke prirode. Bilo koji sport, bilo koja tjelesna aktivnost aktivira kompletni lokomotorni sustav presudan za transformaciju energije koja je prijeko potrebna za aktivnost svih stanica u organizmu, te se sport i tjelesna aktivnost mogu tretirati kao odrednica za skladan razvoj svih djetetovih osobina."

 

"Veliki je utjecaj tjelesnog vježbanja na očuvanje i unapređivanje zdravlja djeteta te na skladan razvoj svih njegovih antropoloških značajki.Sport i tjelesna aktivnost, omogućavaju učenicima stjecanje informacija o čuvanju i unapređivanju zdravlja pojedinca i zdravlja okoline, što ih osposobljava da prate i poduzimaju mjere za razvijanje i poboljšanje osobina, sposobnosti, znanja i postignuća“, kaže ona.

 

Sport i odgoj

 

"Sport je izvanredno odgojno sredstvo. On omogućava djeci da razviju svoje humane kvalitete i promiče autentične ljudske vrijednosti, a do toga se dolazi odgojem. Odgoj za ljubav, život i zajedništvo čuva nas od egoističnog zatvaranja u sama sebe i gradi snažnu prepreku širenja droge, alkohola i kriminala koji su u današnje vrijeme vrlo rašireni. Zdrava, okretna, spretna i vješta djeca mogu lakše “ nositi “ sve nedaće i teškoće života te mogu lakše obavljati svoje radne i društvene zadaće. Zadaci tjelesnog odgoja temelje se na mogućnosti poticanja fizičkog rasta i razvoja odgajanika, razvoju psihomotoričkog sistema i opće funkcionalne sposobnosti organizma. Ovaj zadatak se ostvaruje osmišljenim sistemom vježbi, igara, stvaranju navika na zdrav i higijenski život, ispravnim držanjem tijela.", dodaje Skender.

 

Koji je sport pravi?

 

Mnogi su roditelji u dvojbi koji sport izabrati, koje su to, primjerice, aktivnosti najprikladnije za dijete predškolske dobi, te koliko često dijete voditi na trening, o čemu naša sugovornica kaže: "Tjelesni odgoj predškolskog djeteta treba u dječjem organizmu razvijati sposobnost da se obrani od štetnih vanjskih utjecaja. Za to su potrebni pravilna prehrana, pravilan raspored vremena i osigurani higijenski uvjeti i navike. Dječji organizam treba jačati prirodnim čimbenicima kao što su sunce, zrak, voda i tjelovježba koja se u predškolskoj dobi izvodi u obliku pokretnih igara, sat tjelesnog vježbanja, jutarnja gimnastika, šetnje.

 

Danas se tjelesni odgoj djeteta treba provoditi na znanstvenoj osnovi. Dobrim poznavanjem građe i rada pojedinih organa djeteta i proučavanjem specifičnih osobina njegove psihe, odgojitelji će moći primijeniti valjane metode te unaprijediti tjelesni odgoj djece predškolske dobi.

 

 

Potrebno je odabrati najprikladnije vježbe koje se odabiru prema:

-psihofizičkom razvoju djece,

-prema karakteristikama grupe,

-prema spremnosti grupe i

-prema stanju dječjeg zdravlja.

 

Tjelesno vježbanje svestrano razvija dijete, ali samo onda ako su svi njegovi sastavni dijelovi ravnomjerno zastupani. A to su vježbe s pomoću kojih se razvija discipliniranost i organizirano kretanje kolektiva, zatim vježbe koje jačaju velike mišićne skupine, te vježbe kojima se razvijaju prirodni oblici kretanja", objašnjava Nikolina Skender, prof.

 

{Zena}

 

mojabebica @ 15:16 |Isključeno | Komentari: 0
Roditelji treba da podstiču decu da se bave sportom jer će biti zdravija i brže sazreti kao ličnosti, savetuje dr Predrag Mugoša, naš poznati sportski lekar.

 

Sport je od presudne važnosti za celokupan psihofizički razvoj dece, što zbog pravilnog razvoja koštano-mišićnog sistema i jačanja odbrambenih sposobnosti organizma, što zbog pravilnog sazrevanja i formiranja ličnosti, kaže dr Predrag Mugoša, fizijatar, akupresurolog i sportski lekar, koji je više od 25 godina brinuo o našim reprezentativcima i sportistima iz brojnih klubova.

On objašnjava da dete koje se bavi sportom:

 

Brže postaje samostalno jer na pripremama uči da vodi računa o sebi i svojim stvarima.

Bolje funkcioniše u kolektivu.

Lakše stiče radne navike i razvija zdrav takmičarski duh.

 

Lakše podnosi poraze i doživljava ih kao sastavni deo života.

 

 

Zna kako da se izbori za svoje mesto u okruženju.

 

Ima više samopouzdanja, to jest sigurnije je u sebe.

 

SPORT ODVLAČI OD DROGE

Mali sportisti se hrane pravilnije od svojih vršnjaka, redovno održavaju higijenu, a zbog fizičkog napora na treninzima i takmičenjima spavaju bolje od dece koja sate i dane provode pred televizorom i kompjuterom.

Dr Mugoša naglašava da sport odvraća decu od pušenja, konzumiranja alkohola i droge.

– Svaki roditelj strepi da li će njegovo dete posegnuti za cigaretom, čašicom ili drogom, a s godinama taj strah postaje sve izraženiji. Međutim, bavljenje sportom smanjuje rizik od skretanja na stranputicu i upadanje u zamku zavisnosti. Dokle god dete trenira, roditelji mogu da budu prilično bezbrižni i da mirno spavaju. Naravno, ni sportisti nisu bezgrešni, ali čašica alkohola i pivo ispijeno na žurci ne predstavljaju pravilo, već ispad – objašnjava dr Mugoša.

 

 

SPORT JE PRVO SAMO IGRA I ZABAVA

Sasvim mala deca sport doživljavaju kao igru i zabavu, a kasnije kod njih počinje da se razvija takmičarski duh i želja za postizanjem odličnih rezultata. Sport za razliku od igre, kaže on, podrazumeva organizovanu aktivnost koja je usklađena i ima cilj koji treba ispuniti.

– Teško je proceniti kada je dete spremno da igru zameni sportom. To zavisi od zrelosti, interesovanja i sklonosti prema određenom tipu aktivnosti – ukazuje naš sagovornik.

Dr Mugoša objašnjava kako bi deca do pete godine trebalo da nauče da plivaju, voze bicikl, klizaju, voze rolere i eventualno da skijaju. Te sportove roditelji bi trebalo da im približe kroz svakodnevne aktivnosti, vikend druženja, letovanja i zimovanja.

 

BUCE TREBA DA PLIVAJU

– Kad pođu u školu, deca su fizički i psihički zrelija i sposobnija da odaberu kojim sportom će se baviti. U taj odabir trebalo bi, osim nastavnika fizičkog vaspitanja, da se uključe i lekari, koji na pregledima treba da utvrde eventualne deformitete koji sportom mogu da se isprave. Na taj način sprečavaju se greške i izbor sporta koji deformitet može da pojača. Recimo, dete koje ima krivu kičmu ne bi smelo da se bavi sportom koji jača jednu stranu tela kao što je na primer tenis – kaže dr Mugoša.

On preporučuje da gojaznu decu treba voditi na plivanje i terati ih da što više voze bicikl.

I neki psihološki problemi mogu da se ublaže i isprave sportom, pa je za stidljivu decu dobro da se bave timskim sportovima kako bi se oslobodila i bolje uključila u društvo.

 

NE MOŽE SVAKO U VRHUNSKE SPORTISTE

Zbog svih prednosti koje bavljenje sportom donosi, dr Mugoša savetuje roditeljima da i pored velikih obaveza nađu vremena da svoje mališane odvedu na trening i vrate ih kući.

I što je takođe važno, da ih ne forsiraju i ne očekuju od dece više nego što ona mogu.

– Nema svako dete ni talenta ni snage da postane vrhunski sportista i postigne vrhunske rezultate. Takvu decu ne treba forsirati preko njihovih mogućnosti, već im omogućiti da se sportom bave samo rekreativno, i to je sasvim dovoljno. Međutim, ukoliko je dete talentovano i ima fizičke i psihičke snage da se bavi sportom i da se takmiči, roditelji su ti koji treba svesrdno da ga podstiču i podržavaju – poručuje doktor.

 

 Izvor: zena.rs

 

mojabebica @ 15:04 |Isključeno | Komentari: 0
Bavljenje sportom je jedna od najvažnijih aktivnosti u razvoju svakog deteta. Nažalost, ambiciozni roditelji i treneri često zanemaruju neka pravila, pre svega kada je reč o dobu deteta. Ako se porani sa treninzima, umesto koristi, suočićete se sa povredama i drugim negativnim posledicama

 

 

~ Dete je dete ~

 

 

Dete nije mali čovek, dete je dete. Ono ima svoje potrebe. Jedna od njih je i potreba za kretanjem ili fizičkom aktivnošću. Fizička aktivnost je jedan od najbitnijih faktora zdravlja kod dece. Time deca razvijaju niz telesnih i psihičkih veština. Ali dečji organizam ima svoje specifičnosti i svoja ograničenja. Telesni, psihološki, biohemijski, hormonalni, socijalni, i svaki drugi status, koji definiše jedinku, različit je kod deteta u odnosu na odraslog čoveka, naročito zbog toga što deca rastu. Ali, jedni organi rastu brže, a drugi sporije. Kostur, na primer, raste do dvadesete godine, a potpuno se formira između 23 i 25 godine. Mišići se mogu razvijati sve do 40. godine, dok se razvoj polnih žlezda završava već u pubertetu. Mozak u petoj godini života već ima težinu od 1.500 grama, a sledećih 15 godina se poveća jedva za 100 do 200 grama. Osim toga, prisutne su i razlike u intenzitetu rasta pojedinih sistema u toku detinjstva i adolescencije. Ne rastemo istom brzinom ni tokom samog detinjstva. Najbrže se raste od prve do treće godine, i na početku puberteta.

 

 

~ Definisane preporuke ~

 

 

Većina dece zadovoljava svoje potrebe za fizičkom aktivnošću kroz igru i rekreativne aktivnosti, ali je sve veći broj dece koja se rano specijalizuju za određenu vrstu sporta i počinju intenzivno da treniraju radi takmičarskih rezultata.

Postoje definisane preporuke u kom uzrastu treba početi sa treninzimna, zavisno od sportske discipline:

Za sportove kao što su plivanje, klizanje, skijanje i ritmička gimnastika, koje zahtevaju psihofizičke sposobnosti kao što su fleksibilnost, spretnost, brzina i donekle izdržljivost, osnovni trening bi trebalo započeti između šeste i devete, a takmičarski trening ne pre 12. godine.

Osnovni trening za atletske discipline (bacanje koplja, trčanje na kratke staze, skokovi), sportske igre (košarka, fudbal, odbojka...) i vežbe na spravama, trebalo bi početi između osme i jedanaeste godine, a sa vrhunskim treningom sačekati do 16. godine. Ovi sportovi zahtevaju brzinu pokreta, fleksibilnost i kratkotrajne brzinske vežbe snage.

Kad su u pitanju atletske discipline kao što su bacanje kugle, trčanje na srednjim i dugim prugama, biciklizam, rvanje, odnosno sportovi koji zahtevaju izdržljivost i intenzivne vežbe snage, sa osnovnim treningom bi trebalo početi između 10. i 14., a vrhunski trening odložiti do 18.godine.

Povrede

 

Ove preporuke su ustanovljene u skladu sa mogućnostima razvoja pojedinih psihofizičkih sposobnosti kao što su: brzina (od 10. godine), snaga (od puberteta), fleksibilnost (od 8. do 10. godine), aerobna izdržljivost (od ranog detinjstva) i anaerobna izdržljivost (od sredine puberteta).

Najveći rizik po zdravlje, a pri bavljenju sportom su povrede. Nisu pošteđena ni deca koja su uključena u sportske aktivnosti, bilo da su te aktivnosti rekreativnog tipa ili su trenažni proces i/ili takmičenja. Mnoge od njih bi mogle da budu sprečene ukoliko bi roditelji usvojili nekoliko pravila ponašanja. Američki pedijatri i ortopedi su kroz svoja udruženja sproveli nacionalnu kampanju za zaštitu dece, a namenjenu edukaciji roditelja. Najveći broj povreda spada u blaže povrede tipa uganuća ili nagnječenja, svega pet odsto su ozbiljnije povrede tipa preloma. Ali mora se znati da nedovoljno zalečena lakša povreda može kasnije prouzrokovati ozbiljniju.

 

 

~ Šta svaki roditelj treba da učini ~

 

 

* Pre nego što vaše dete počne redovno da vežba neku sportsku disciplinu ili da trenira za takmičenja, odvedite ga kod lekara koji će izvršiti detaljan pregled. Cilj pregleda je da se sagledaju i izbegnu zdravstveni rizici koje sportska aktivnost može da izazove.

* Potrudite se da vaše dete uvek koristi zaštitnu opremu koju zahteva određeni sport (kacige, štitnici i sl.) i da mu je oprema odgovarajuće veličine.

* Insistirajte na tome da vaše dete pre započinjanja sportske aktivnosti uradi vežbe zagrevanja i istezanja. Zagrejani mišići i optimalno istegnuti ligamenti sprečiće uganuća ili ozbiljnije povrede.

* Naučite svoje dete da nikad (baš nikad!) ne nastavlja fizičku aktivnost ako oseća bilo kakav bol.

* Ako se dete pri fizičkoj aktivnosti povredi, naravno, odvešćete dete na pregled i sprovesti savetovano lečenje. Postoji još jedan važan momenat iza toga: striktno pratite uputstva lekara kada nastaviti sa fizičkim vežbanjem. Dete nikad ne vraćajte na sport dok se ne uspostavi puna funkcija povređenog dela tela. Nije dovoljno što nema bola, oporavak mora biti potpun. Nije loše konsultovati specijalistu fizikalne medicine.

* Uvek insistirajte na tome da su trener ili nastavnik fizičkog vaspitanja obučeni da pruže adekvatnu prvu pomoć.

* Nemojte izbegavati da razgovarate sa trenerom o metodama njegovog rada, pa i da povremeno kontrolišete da li sa vašim detetom postupa u skladu sa pravilima profesije. Ambicioznost trenera (a i roditelja) nisu uvek u interesu deteta.

* Ne insistirajte na timskim sportovima pre šeste godine. Mlađa deca ne razumeju koncept timske igre.

* Uvek budite sigurni da odabrani sport odgovara psihofizičkim sklonostima vašeg deteta.

* Uvek budite sigurni da je dete unelo pre i u toku treninga dovoljnu količinu vode kako bi se sprečili problemi dehidracije i pregrevanja organizma deteta.

* I nikad ne zaboravite, deca u sportu traže zabavu a ne rezultat! 

mojabebica @ 15:02 |Isključeno | Komentari: 0
Ljudi imaju razlicite motive zasto zele da usvoje dete. Bracni par treba da usvoji dete samo ako oboje vole decu i zaista zele da imaju dete. Sva deca, rodjena ili usvojena, imaju potrebu da osecaju kako pripadaju roditeljima i da ih oni vole duboko i "zauvek" kako bi odrasla sigurna i zadovoljna. Usvojeno dete ne sme nikad osetiti da ga jedan ili oba roditelja ne vole. Ono nije sigurno vec i zbog toga sto je vec prezivelo ranije razdvajanje. Ono zna da su ga njegovi bioloski roditelji napustili iz nekog razloga, i moze se potajno bojati da ce i roditelji koji su ga usvojili jednog dana napustiti. Jasno je zasto je pogresno usvojiti dete kad to zeli samo jedan roditelj, ili kad to zele samo iz prakticnih razloga - da bi imali pomoc u kuci ili da imaju nekog ko ce se brinuti o njima kad ostare. Ponekad zena koja se boji da ce izgubiti muza zeli da usvoji dete u uzaludnoj nadi da ce tako zadrzati njegovu ljubav. Ovakvi razlozi za usvajanje su neposteni prema detetu. Obicno se pokazu pogresni i sa stanovista roditelja. Usvojeno dete koje nije voljeno veoma cesto postaje problem.

 

Bracni par koji zeli da usvoji dete treba da ucini to sto pre, da ne ceka da suvise ostari. Vremenom se sticu cvrste navike. Dugo sanjaju o zlatokosoj devojcici cija pesma ce im ispunjavati kucu, tako da i najbolje dete predstavlja za njih grub udarac. Sta znaci biti suvise star? Nije tu rec samo o godinama nego i o sposobnosti pojedinca da pruzi detetu ono sto mu je potrebno. O tome se treba posavetovati sa ustanovom preko koje se dete usvaja.

 

Roditelji cije dete nije srecno ili drustveno ponekad razmisljaju da usvoje dete koje bi mu pravilo drustvo. Pre nego sto se ista preduzme, dobro bi bilo razgovarati sa decjim psihijatrom ili sa ustanovom preko koje se usvaja dete. Usvojeno dete se cesto oseca kako stranac u odnosu na drugo dete. Ako roditelji pokazuju veliku ljubav prema pridoslici, to moze da uznemiri njihovo rodjeno dete. To je rizican posao.

 

Takodje je opasno usvojiti dete da bi se ,,zamenilo,, dete koje je umrlo. Roditeljima je potrebno vreme da savladaju svoj bole. Moze se usvojiti dete koje je slicno po uzrastu, izgledu ili je istog pola kao dete koje je umrlo, ali poredjenje tu treba da prestane. Pustite usvojeno dete da bude ono sto jeste.

 

U kom uzrastu treba da bude dete koje se usvaja

 

Za detetovo dobro, sto je mladje to je bolje. Istrazivanja pokazuju da se i starija deca mogu uspesno usvojiti. Neki ljudi su zabrinuti zbog naslednih osobina i kako ce one uticati na detetovu buducnost. Sto se vise saznaje o razvoju licnosti, ukljucujuci i inteligenciju, sve je jasnije da je najvazniji cinilac SREDINA u kojoj dete raste, narocino ljubav koja mu se pruza i osecanje prpadnosti. Nema dokaza da se nasledjuju drustvene nenormalnosti, kao sto su nemoral, prestupnistvo, neodgovornost.

 

Neka dete sazna istinu na prirodan nacin

 

Treba li usvojenom detetu reci da je usvojeno? Svi koji imaju iskustva u ovom pitanju slazu se da dete treba da zna. Dete ce ranije ili kasnije doznati istinu od nekoga bez obzira koliko se roditelji trude da sacuvaju tajnu. Kad iznenada sazna da je usvojeno, uvek je to tesko iskustvo za starije dete, pa i za odraslog coveka. To otkrice mu moze poremetiti osecanje sigurnosti za dugi niz godina. Pretpostavimo da je usvojeno dete u prvoj godini zivota? Kad mu treba reci istinu? Tajnu ne treba cuvati do nekog odredjenog uzrasta. Od pocetka roditelji treba o tome da razgovaraju otvoreno, kao uz put, u medjusobnim razgovorima, sa detetom ili poznanicima. To stvara atmosferu u kojoj dete moze postavljati pitanja kad je u razvojnom periodu da ga te stvari zanimaju. Dete ce tako postepeno saznavati u toku svoj razvojnog perioda sta znaci biti usvojen..

 

Pretpostavimo da trogodisnje dete cuje kako njegova mati objasnjava poznanici da je ono usvojeno. ,, Mama, sta to znaci usvojeno?,, Ona moze odgovoriti,, Pre mnogo godina mnogo sam zelela da imam devojcicu, da je volim i brinem se o njoj. Zato sam otisla na jedno mesto gde ima mnogo male dece i rekla jednoj teti, hocu devojcicu smedje kose i ociju. Ona mi je donela jednu bebu a to si bila ti. A ja sam rekla da bas takvo dete zelim, da odvedem kuci i volim zauvek,,

Ovo je sasvim dobro za pocetak jer istice pozitivnu stranu usvajanja, dete ce uzivati u prici i trazice da mu se prica ponovi mnogo puta.

 

Sve usvojene osobe prirodno su radoznale i zele da saznaju ko su im bioloski roditelji, bilo da to pokazuju ili ne. Ranije su agencije preko kojih se usvaja dete davale samo opste podatke o fizickom i mentalnom zdravlju bioloskih roditelja i potpuno skrivale njihov identitet. To je bilo delimicno zato da bi se olaksalo roditeljima koji usvajaju dete da mu na tesko pitanje o poreklu i zasto je odbaceno odgovore ,, ne znam,,.

 

Danas sudovi, priznajuci ,,pravo na obavestenje,, pojedinca, ponekad zahtevaju od agencije da otkrije identitet bioloskih roditelja usvojenoj osobi koja je vec odrasla i trazi to obavestenje.

 

Usvojeno dete treba da se oseca potpuno sigurno

 

Usvojeno dete moze potajno strahovati da ga i roditelji koji su ga usvojili ne napuste kao sto su ga napustili bioloski roditelji ako se predomisle da ono nije dobro. Roditelji koji su usvojili dete moraju imati na umu i zakleti da se nece nikad, ni pod kakvim okolnostima, izgovoriti ili natuknuti da im je ikad na pamet palo da napuste dete. Oni treba da uvere dete da je njihovo zauvek svaki put kad im se cini da ga to pitanje muci, kad zapitkuje o svom usvojenju. Medjutim, zelela bih da dodam da je pogresno ako roditelji zbog brige za detetovu sigurnost, suvise naglasavaju kako ga vole. U osnovi, usvojenom detetu najvecu sigurnost pruza ljubav roditelja, PRIRODNA i od srca.

 

Preuzeto iz knjige dr Spoka.

 

mojabebica @ 15:01 |Isključeno | Komentari: 0
Veličina rama je nešto na šta prvo treba obratiti pažnju prilikom kupovine naočara. On treba da odgovara veličini glave deteta. Važno je da dobro ''leži'' na nosu, da ručke rama ne steže, da ne klizi ili spada prilikom saginjanja glave. Nisu preporučljivi veliki, teški ramovi sa kojima se dete neće osećati ugodno. Nešto su skuplji, ali i ugodniji za nošenje (jer ne stežu) ramovi sa ''fleksom'' na korenu ručke.

 

Oblik rama, metalni ili plastični, šareni, diskretan ili jakih boja birajte u zavisnosti od detetovog ukusa. Dozvolite mu da sam izabere jer će ga tada rado nositi.

 

Kvalitet rama je najčešće vezan za cenu, ali ne i za trajnost. Nepažnjom, ali i u igri, može se tek kupljeni, skupi ram iskriviti ili slomiti.

 

Ukoliko se radi o manjim dioptrijama ne postoji nikakvo ograničenje u izboru rama. Kod većih dioptrija preporučuju se manji ramovi, mogu i metalni, ali su plastični najbolji. Potrebno je debljinu jakog stakla kvalitetno i estetski ugraditi u okvir.

 

Vrlo retko postoji potreba za nekom od foto varijanata dioptrijskog stakla radi zaštite od sunca. Poželjinija je UV zaštita (nanosi se na dioptrijsko staklo).

 

Kako dete privoleti da nosi naočare?

 

Nošenje naočara kod dece uglavnom zavisi od stava roditelja. Iako mališani često rado prihvataju naočare, jer i sami primećuju da sa njima bolje ili dobro vide, potrebna je podrška roditelja. Po savetu lekara oni će objasniti detetu neophodnost stalnog nošenja naočara a možda će kao pozitivnan primer i sami početi da nose naočare.

 

(MONDO/YUmama)

 

 

 

mojabebica @ 14:59 |Komentiraj | Komentari: 0
Pedijatri savetuju da se ne žuri sa bušenjem ušiju. Povreda uha minđušicom, i infekcije koje mogu da se jave usled neadekvatnog bušenja i održavanja rane nakon toga, i više su nego dovoljan razlog zašto bebama ne treba bušiti uši.

 

Neretko se dešava da roditelji svojoj deci sa nepunih godinu dana buše uši. Mnogi od njih odlaze do najbližeg zlatara, da to obavi takozvanim pištoljem za bušenje ušiju, koji bi trebalo da bude sterilisan. Međutim, pedijatri savetuju da sa takvim ukrašavanjem ne treba žuriti, jer nije nimalo bezazleno. Povreda uha minđušicom, i infekcije koje mogu da se jave usled neadekvatnog bušenja i održavanja rane nakon toga, i više su nego dovoljan razlog zašto bebama ne treba bušiti uši.

 

Roditelji koji ipak odluče da svojoj devojčici probuše uši, morali bi prvo da se raspitaju ko to provereno dobro radi i kako, jer je važno da sve bude sterilisano, da bi se u startu odbacila mogućnost nastanka infekcije, kaže dr Natalija Lazović, pedijatar u Domu zdravlja "Stari grad".

 

"Ne slažem se sa time da se maloj deci buše uši, a imala sam prilike da vidim bebu od dva meseca sa velikim, okruglim minđušama", kaže dr Lazović za "Yumamu".

 

Treba istaći da je svaki ubod za dete traumatičan, pa i taj. Istina, kod bebica je pamćenje kratkotrajno, i one to brzo zaborave, a da li nešto ostane u njihovoj podsvesti, to niko ne zna.

 

Sa druge strane, beba se u toku sna vrti, okreće, može se dogoditi da joj se minđušica zakači za jastučnicu, na ogradicu od kreveca ili, jednostavno, da je povuče ručicom. Tada može da se povredi i rascepi resicu. To može da se desi i u igri sa drugom decom. Zato treba biti vrlo obazriv.

 

Ukoliko roditelj primeti da dete na probušenom uhu ima crvenilo ili otok, da oseća bol... savet je da izvadi minđušicu i odmah se javi pedijatru. Jer, to je znak da je nastupila infekcija.

 

Infekcija se javlja zato što prilikom bušenja oprema nije bila sterilisana, ili zato što se rana nije održavala na pravi način. Odnosno, trebalo je svakodnevno posmatrati mesto gde je uho probušeno i lagano okretati minđušicu, da ne zaraste. Ukoliko se pojavi malo crvenilo, to mesto treba prebrisati povidon jodom ili nekim sličnim preparatom.

 

Ako se crvenilo proširi i dođe do otoka, onda se obavezno treba javiti lekaru, jer to uopšte nije bezazlena situacija, budući da se radi o području glave. U slučaju da se zakasni sa intervencijom, može da dođe do komplikacija. Ukoliko se infekcija proširi na ušnu školjku, onda može da ide i dublje, kroz ceo ušni kanal, i unutrašnje uho, a može čak da uzrokuje i upalu moždanica! Ipak, to se retko dešava. Jer, u najvećem broju slučajeva, kada roditelj primeti crvenilo ili otok, odmah reaguje.

 

"Infekcije se sprečavaju antibioticima, a rana od uboda se i lokalno obrađuje. Kada sve to prođe, dete kasnije može bez bojazni da nosi minđušice, pa čak i da ponovo buši uši, ali je veoma važno pravilno bušenje i održavanje", ističe dr Lazović.

 

Postoji mogućnost da dete posle bušenja ušiju ima alergijsku reakciju, što stvara dodatni problem. Alergija se javlja u vidu osipa ili otoka, kada se obavezno treba javiti pedijatru, a minđušicu prethodno izvaditi.

 

Kako bi izbegli tu situaciju, roditelji najpre treba da se uvere da li su delovi minđušice koji dodiruju uši napravljeni od hirurškog čelika ili četrnaestokaratnog zlata. Dr Lazović je istakla da se alergije najčešće javljaju kada minđuše u sebi imaju nikl. Zato se savetuje da prve minđušice budu od nekog plemenitog metala - zlata ili srebra.

 

"Plemeniti metali imaju takozvano oligodinamsko dejstvo, što praktično znači da sterilišu okolinu. Zato je važno da se, nakon privremenih minđušica, koje dete treba da nosi prvih mesec dana, obavezno stave zlatne. Poznato je da, ako u čašu vode stavimo prsten od zlata, posle izvesnog vremena će ta voda biti očišćena od bakterija. Zato, ukoliko se zlato stavi na ranu, ona gotovo nikada ne prokrvari, osim ako uho nije pravilno probušeno."

 

Devojčice minđuše mogu da nose tek sa navršene tri-četiri godine, ne ranije. Tada su "zrelije" i mogu same da vode računa da se ne povrede, smatra doktorka Lazović.

 

(MONDO/Yumama)

 

mojabebica @ 14:57 |Isključeno | Komentari: 0
Deca sve kasnije počinju da govore

 

Sudeći prema najnovijim istraživanjima deca su se baš ulenjila. Sve kasnije počinju da govore, a i sporije ovladavaju pokretima.

 

Prema istraživanju, u Velikoj Britaniji svaka četvrta osamanestomesečna beba ne govori 20 reči koliko iznosi minimum po međumnarodnom standardu.

 

Ovo je, nažalost, prateći evropski trend jer je uočeno da svako šesto dete (od toga četvrtina dečaka) ne govori ni sa dve godine.

 

Psiholozi su ovaj novi trend nazvali "lenjost u izražavanju" i ističu da svako dete ima svoj ritam razvoja.

 

Primećeno je i sporije razvijanje pokreta kod dece, za šta je razlog zastoj u psihomotornom razvoju deteta. Ovo je ipak, prema tvrdnjama stručnjaka, greška roditelja jer su sve zauzetiji i ne posvećuju deci dovoljno pažnje.

 

Kao veliki krivac za kasniji razvoj jezika i psihomotornih sposobnosti pominje se televizija. Iako se roditelji trude da ne daju detetu da često sedi pred televizorom, ovaj uređaj se toliko odomaćio da je to gotovo nemoguće sprovesti u delo.

 

Mnogi roditelji ostave upaljen TV pred detetom kako bi imali malo mira ili da bi završili kućne poslove. Naravno, televizija ne odgovara na podsticaje koje dete daje i nema emocije.

 

Stručnjaci zbog toga ističu da je čak i neškolovana kućna pomoćnica bolji izbor za "druženje" s malim detetom nego što je to televizor.

 

MONDO

mojabebica @ 14:57 |Isključeno | Komentari: 0
Ako dete ostane bez adekvatnog govornog stimulusa, govor se neće pravilno razvijati ili se neće razvijati uopšte.

 

Tačnije govor neće pratiti uzrast deteta i, kako vreme bude prolazilo, dete će kasniti za svojim vršnjacima.

 

Vreme u kome se nalazimo i u kojem odrastaju naša deca dovodi do toga da se kultura govora narušava.

 

Zaposlenost i trka za karijerom i zaradom dovode do toga da deca sve više vremena provode ispred televizora i računara.

 

Današnji trend diktira istu zakonomernost i u vrtićima, tako da deca i u njima svoje vreme provode uz omiljene crtaće.

 

Mogućnost praćenja satelitskog programa je dovela do toga da deca sa tri, četiri ili pet godina postaju mali stranci jer preko crtanih filmova bolje nauče strani jezik nego svoj maternji.

 

Mališani danas uglavnom govore sa potpuno izmenjenom strukturom rečenice i melodijom govora koja ni ne nalikuje srpskom jeziku.

 

Ukoliko nam na Istitut dođe takvo dete i kada pitamo roditelje da li je mališan rođen u inostranstvu ili je odrastao uz nekog ko je sa drugog govornog područja, uglavnom dobijamo negativan odgovor.

 

I potvrdu onoga što već unapred znamo - da dete uglavnom sedi ispred televizora i gleda crtane filmove koji nisu sinhronizovani - kaže Nataša Čabarkapa.

 

Dete je prepušteno samo sebi da organizuje svoje vreme pa ga i provodi onako kako mu se najviše sviđa. Sede po tri ili četiri sata pred televizorom, a ostatak vremena provedu uz igrice na kompjuteru.

 

Problem se sastoji u tome da se sa decom ne komunicira dovoljno, ni u porodici, ni u ustanovama koje se bave čuvanjem dece.

 

Deci se ne čita, ne pričaju im se priče. Roditelji obavljaju kratku komunikaciju sa svojom decom i veoma često i sami nerazgovetno govore - upozorava dr sci Nataša Čabarkapa.

 

Poražavajuća statistika

 

U poslednjih nekoliko godina beležimo značajan porast patologije govora i jezika, što ne znaci samo poremećaj izgovorenih glasova nego jezika uopšte, njegove strukture.

 

Kod dece je veoma izražen deficit u formulaciji rečenice, u upotrebi gramatičkih kategorija, morfoloških odrednica, uključujući vokabular.

 

Četvorogodišnjaci bi trebalo da pravilno izgovaraju 50-70 odsto glasova, a petogodišnjak bi morao da pravilno izgovara sva slova, mora da ima sve gramatičke strukture potpuno izgrađene, pravilnu sintaksu, bogat rečnik.

 

Od pete godine dete bogati rečnik kao što mi činimo čitavog života. Razvoj govora se nikada ne završava, to je pre svega razvoj jezika, ali jezgro čini ono što je dete usvojlo do pete godine.

 

Poslednjih pet godina statistika na osnovu primljene, dijagnostikovane i razvrstane dece po patologiji u Institutu za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora pokazuje sledeće pokazatelje: disleksija (problem čitanja) i disgrafija (problem pisanja ) je zastupljen u 7 odsto primljene dece.

 

Disfazija (usporen govorno-jezički razvoj) u 32 odsto, dislalija (nepravilan izgovor glasova) oko 30 odsto, mucanje kod oko 10 odsto primljenih mališana.

 

Ovi podaci ukazuju da je stanje na nivou Beograda i Srbije veoma alarmantno što se tiče porasta govorne patologije i problema u verbalnoj komunikaciji.

 

Razvoj govora

 

Ako vaša beba ima dva-tri meseca, trebalo bi da guče, ako ima ima pet-šest meseci, trebalo bi da brblja. Od devetog meseca treba očekivati prvu reč, a sa godinu dana, najkasnije do 15. meseca, rečnik sa najmanje 10 do 20 reči.

 

Dete bi sa 18 meseci trebalo da sklapa prve rečenice. Ukoliko se faze govora kod vašeg deteta ne razvijaju u ovom periodu, neophodno je što pre potražiti adekvatnu pomoć - pomoć logopeda. (Blic)

 

 

 

 

mojabebica @ 14:55 |Isključeno | Komentari: 0
Prve riječi koje dijete izgovara su najljepši zvuci koje roditelji čuju. One znače da dijete pokušava da kominicira sa roditeljima, približava im se i želi nešto da poruči...Nije onda ni čudo što su neki roditelji zabrinuti kad dijete ne koristi govor za sporazumijevanje sa njima.

Oni počinju da brinu i pitaju se da li se njihovo dijete pravilno razvija ili možda kasni u intelektualnom razvoju.

 

NORMALNO ILI NE?

 

Kod djece uzrasta od dvije do tri godine, raspon napredovanja koji se smatra normalnim je prilično fleksibilan. Ima dvogodišnjaka sa fondom riječi od dvije hiljade, ali i trogodišnjaka koji su usvojili tek jednu do dvije stotine riječi. I oba primjera ilustruju normalni razvoj.

 

Stručnjaci smatraju da dijete od dvije godine treba da raspolaže sa barem oko 50-tak riječi i da slaže reženice od 2 do 3 riječi. Ali, treba znati da početak govora nije usko povezan sa inteligencijom djeteta. Neka vrlo inteligentna djeca kasno progovore. Samo u rijetkim slučajevima negovorenje ukazuje na intelektualni zastoj u razvoju, dok u većini slučajeva vrijeme progavaranja ne ukazuje na visok ili nizak koeficijent inteligencije.

 

Obično drugi faktori odlučuju kada će dijete progovoriti:

 

* Naslijeđe

Nakon istraživanja usvojene djece i djece koja žive sa biološkim roditeljima, stručnjaci su došli do saznanja da djeca nasljeđuju način govora i brzinu usvajanja govora od svojih bioloških roditelja, bez obzira da li žive sa njima ili ne. Tako, ako je roditelj kasnije progovorio, veće su mogućnosti da i njegovo dijete kasnije progovori.

 

* Pol

Smatra se da djevojčice uglavnom progovaraju ranije nego dječaci. Nije dokazano zašto je tako ali je primjećeno da majke više vremena pričaju sa djevojčicama nego sa dječacima.

 

* Karakter

Nekad zabrinuti roditelji djeteta koje slabo ili rijetko govori, traže stručnu pomoć, da bi se poslije toga pokazalo da je dijete zapravo samo stidljivo, i ništa više. Djeca sigurna u sebe sriču riječi češće nego ona povučena i bojažljiva. I načini učenja govora su individualni. Neki dvogodišnjaci su skloniji da svijet opažaju vizeolno nego preko zvukova i verbalne komunikacije. U tom slučaju kod takve djece govor može uslijediti kasnije nego kod djece koja su dobri "slušaoci". Neka djeca koja su preokupirana motorikom i vježbanjem hodanja, kao da učenje govora ostavljaju za kasnije, dok ne učvrste hodanje.

 

VAŽNO JE RAZUMIJEVANJE

 

Razvoj govora kod djeteta se donekle može ubrzati kroz igru, ali samo opuštenu igru. Postavljanje pitanja djetetu kao što su "Koje je boje ova lutka", u želji da ono nešto kaže, nisu najbolji potsticaj. Dijete osjeća pritisak samim tim što treba da smisli koja je to boja, a zatim da to i kaže. Ujedno, kroz ispitivanje ga dovodite u središte pažnje, što stidljiva djeca izbjegavaju, pa nastoje pobjeći iz neprijatne situacije.

 

Radije provodite vrijeme sa djetetom pričajući mu, čitajući i razgledajući slikovnice, ali njegovim tempom, kako bi moglo da razumije ono što se govori.

 

Tek ako dijete i poslije treće godine nema sposobnost da kombinuje riječi u proste rečenice, dobro je odvesti ga pedijatru, logopedu (na engleskom- Speech pathologist) ili dječjem psihologu.

 

Neki od medicinskih problema zbog kojih dijete ne progovara mogu biti:

- Neurološki problemi - koji se popravljaju govornim vježbama sa stručnjakom, a manifestuju se teškoćom sa oblikovanjem usta kako bi se proizveo željeni zvuk.

- Oslabljen sluh - učestale upale srednjeg uha imaju ponekad za posljedicu oštećenje čula sluha, pa dijete teže uči jezik i govor

- Motorički problemi - oslabljeni mišići u području usta mogu često biti uzrok otežanog govora, kao i bolesni krajnici, ili problemi sa polipima u nosu.

- Jezički poremećaji - dijete nekad može proizvesti zvuk, ali ima poteškoće sa samom upotrebom i oblikovanjem riječi. I taj problem se obično rješava uz odgovarajuće vježbe sa logopedom.

 

mojabebica @ 14:53 |Isključeno | Komentari: 0
 

Napolju sija sunce, odlično vreme za igranje ili sport. Ipak, dete sedi u zamračenoj sobi ispred ekrana kompjutera - treba odgovoriti na mejlove, javiti se prijateljima na "fejsu"... Da li roditelji treba da brinu?

 

Brojni pedagozi smatraju da internet od dece pravi socijalno nekompetentne osobe koje su u stanju da se za nekog vežu samo u okviru irealnog "sajberspejsa".

 

Znači li to da "fejsbuk generacija" ima probleme u ostvarivanju kontakata sa ljudima "od krvi i mesa"?

 

Odgovor na ovo pitanje potražio je i Ludger Vebman sa Ifo instituta za privredna istraživanja pri Univerzitetu u Minhenu. I on sam priznaje da je na početku istraživanja imao predrasude o internetu.

 

"Očekivao sam da kada budemo istraživali socijalnu interakciju dece, ponašanje u grupi, da će stvari izgledati i gore nego što pretpostavljamo. Ipak, kao i u svim segmentima života: možete postaviti bezbroj hipoteza, ali na kraju ipak morate pogledati šta o svemu govore činjenice", izjavio je Vebman za nemački državni radio "Dojče vele".

 

Za studiju pod nazivom "Surfujući sam" analizirani su podaci 18.000 ispitanika. Studija je trajala nekoliko godina tokom kojih su se istim osobama postavljala pitanja o okolnostima u kojima se odvija njihov život.

 

Posebno su ispitivane socijalne aktivnosti onih koji kod kuće imaju širokopojasni internet priključak. Da li se takvi učenici ređe sastaju sa vršnjacima i manje učestvuju u zajedničkim aktivnostima u školi?

 

Vebman i njegove kolege su bili pozitivno iznenađeni.

 

"Ono što smo konkretno ustanovili je da takva deca imaju bar jednu grupnu aktivnost više od svojih vršnjaka, dakle češće su članovi sportskih, muzičkih ili drugih sekcija."

 

Zaključak naučnika glasi - internet je dobar za socijalne kontakte dece. Čak i u područjima Nemačke gde ne postoji širokopojasni priključak za internet, naučnici su došli do zaključka da deca koja imaju pristup mreži imaju i više vannastavnih aktivnosti i češće se sreću sa prijateljima.

 

Dakle, roditelji ne treba da brinu, ali treba da obrate pažnu na to šta njihovo dete radi na internetu i sa kime se "druži". 

 

 

Tanjug

mojabebica @ 14:51 |Isključeno | Komentari: 0
Ravna stopala lako se mogu korigovati vežbama ili nošenjem ortopedskih uložaka.

 

Ravni tabani nastaju tako što oslabe mišići stopala i potkolenice, a poveća se telesna težina, što utiče na spuštanje svoda. Kako dete raste i dobija na težini, pritisak na stopala je sve jači i stopalo, na kraju, postaje potpuno ravno. Kod dece do četvrte godine, naročito punačke, svod se ne vidi, jer je stopalo prepuno "jastučića".

 

Otuda je u tom uzrastu teško uspostaviti dijagnozu spuštenog stopala. Može se uočiti samo njegov nepravilan položaj, na primer onaj ka unutrašnjoj ivici stopala, ali to nije razlog za paniku. Da li dete u ovom uzrastu ima ravne tabane može se ustanoviti i po tome što ne može dugo da hoda, uveče se žali na umor i bol u potkolenicama, kada su mu noge mokre na podu ostaje trag čitavih stopala, a ne samo onog dela kojim gazi...

 

Da bi se pospešio razvoj mišića stopala i potkolenice koji oblikuju svodove stopala dete prvo treba da puže, a kada se podiže na noge da hoda bosonogo. Leto je idealno za bosonogo hodanje i treba ga maksimalno iskoristiti, a tokom ostalih meseci dete u kući treba da nosi čarapice sa gumenim ojačanjima na tabanima koja sprečavaju klizanje po parketu.

 

Prve cipele detetu obujte tek kada prohoda, ali i tada nastojte da ga podstičete da što češće hoda bosih nogu, pišu "Novosti".

 

Bosonogo hodanje preporučljivo je i mališanima starijim od četiri godine. Tada počinje formiranje uzdužnog svoda stopala i često se javlja fleksibilno spušteno stopalo. To znači da se podizanjem na prste uzdužni svod u potpunosti formira, ali da kod stajanja pod pritiskom težine tela on "popušta". Ako se stopala ne uzdignu do šeste godine, tada već može biti reči o ravnom stopalu kao problemu koji treba rešavati. To jeste telesna mana, ali ako se na vreme uoči, ravna stopala se lako mogu korigovati vežbama ili nošenjem ortopedskih uložaka koji će podupreti svodove stopala.

 

Kako je gradskoj deci teško da bosonoga hodaju po prirodnim podlogama, ona bi trebalo što više da vežbaju kod kuće, pogotovo ako su i posle treće godine njihovi tabani ravni. Evo nekih vežbi:

 

- Hodanje na prstima, petama i na spoljašnjoj ivici stopala.Pravih leđa i ruku položenih uz telo treba da hodaju duž najdužeg hodnika u stanu.

 

- Nožnim prstićima sa poda neka hvataju manje predmete različitih oblika (maramicu, kliker i slično).

 

- Sa detetom radite vežbe za ravnotežu. Podstičite ga da hoda po užetu, gredi ili da stoji na lopti.

 

- Dok dete sedi na stolici, sa stopalima na podu, recite mu da palcem leve noge dotakne koleno desne noge i da spušta levu nogu po desnoj sve do palca desne noge. Vežbu treba uraditi i drugom nogom, ukupno po pet puta sa svakom.

 

Uz ove vežbe već posle nekoliko meseci jačaju detetova stopala i trebalo bi da se pravilno razviju. Ipak, ako to ne pomogne, a dete i dalje oseća bolove kao posledicu spuštenih stopala, onda potražite pomoć pedijatra.

 

(MONDO)

 

mojabebica @ 14:50 |Isključeno | Komentari: 0
Učestalost pojave stečenog ravnog stopala se sa razvojem civilizacije povećava, a jedan od glavnih razloga je smanjeno kretanje.

 

Ravno stopalo može da bude urođeno i stečeno. Urođeno se retko javlja i predstavlja vrlo ozbiljan deformitet, jer je posledica promenjenog položaja skočne kosti, koja zauzima vertikalan položaj.

 

Učestalost pojave stečenog ravnog stopala se sa razvojem civilizacije povećava, jer je funkcija hvatanja u potpunosti iščezla i stopalo danas isključivo služi za oslanjanje. Drugi razlog je smanjeno kretanje, kojom su ugrožena pre svega deca koja žive u gradovima, jer hodaju isključivo po ravnoj, tvrdoj površini. Naime, permanentna jednolična opterećenja dovode do slabljenja i popuštanja muskulature potkolenica i stopala.

 

Deca predškolskog uzrasta kroz slobodne aktivnosti, kao što su hodanje, trčanje, skakanje, mogu u velikoj meri da jačaju mišiće nogu i svodova stopala

 

Neodgovarajuća obuća, koja sputava i ograničava aktivnost mišića, takođe nepovoljno utiče na razvoj stopala. Deca koja žive u seoskoj sredini i hodaju bosa po neravnom terenu, mnogo ređe imaju ravna stopala.

 

Pravilan oblik i funkcija stopala direktno zavise od pravilno građene koštane strukture i dobrog balansa snage mišića koji učestvuju u stajanju i hodu. Ako je ta ravnoteža narušena, kao posledica se javlja spuštanje svodova.

 

Iako je teško odrediti jasnu granicu između normalnog stopala i onog koje je počelo da se spušta, bol je siguran znak da je došlo do promena. Bol može da se javi i iz drugih razloga, ali ako se njegovo postojanje isključi, treba obratiti pažnju na stopala.

 

Drugi znak koji ukazuje na problem sa stopalima jeste izmenjen položaj Ahilove tetive, koja je zakrivljena na peti umesto da ide pravo.

 

Oblik cipela, njihova deformisanost, istrošenost peta i ivica - pokazuju u kakvom su stanju stopala, odnosno kakav je hod.

 

Deca i odrasli često hodaju nepravilno, posebno se vide nepravilnosti pri trčanju. Subjektivni pokazatelji puno govore da nešto nije u redu sa stopalima: deca odbijaju da hodaju, nerado trče, brzo se zamaraju, žale se da ih bole noge (stopala i potkolenice) ili leđa (lumbo-sakralni deo).

 

Najčešće greške roditelja

 

Do pojave stečenih deformiteta najčešće dolazi zbog povećanog opterećenja, koje stopala ne mogu da prihvate, a to se događa u kritičnim periodima razvoja deteta - zbog grešaka roditelja.

 

- Prva greška koju roditelji čine jeste kada bebu koja još nije za to spremna stavljaju u uspravan položaj i uče da hoda.

 

- Drugi momenat je pubertet, kada dolazi do ubrzanog rasta kostiju koji nije praćen odgovarajućom mišićnom snagom. Istovremeno se odvijaju burne hormonske promene, koje ne mogu da očuvaju stabilnost koštano-mišićnog sistema deteta, pa i najmanje dodatno opterećenje (telesnom težinom ili težinom u vidu ranca sa knjigama) može da dovede do nastanka ravnih stopala.

 

Prevencija

 

Prvi momenat kada može preventivno da se deluje jeste kada se beba uspravlja, odnosno prelazi iz četvoronožnog puzećeg u stojeći stav. Da bi se stopala pravilno razvijala, to treba da bude postepeno, kako ne bi opteretila telesnom težinom nedovoljno očvrsle mišiće. Kada prohoda, dobro je da što duže i češće hoda bosa po neravnoj podlozi (pesku, travi, šljunku), koja će svojim neravninama da stimuliše na aktivnost mišiće stopala i potkolenica.

 

Odgovarajuće čarape i obuća koja ne sputava prste, takođe značajno utiču na pravilan rast i razvoj stopala. Ukoliko se kod malog deteta uoči zakrivljenost pete i Ahilove tetive, i to više od pet stepeni, potrebno je da nosi cipelu sa odgovarajućim uloškom, koji propisuje lekar, a njegovo nošenje mora da bude praćeno korektivnim vežbama.

 

U letnjim mesecima oslobodite decu tesne, često neodgovarajuće obuće, pustite ih da hodaju bosa po travi, šljunku, pesku - kad god za to ima prilike. Podstičite ih da se što više kreću, naročito po neravnim površinama, da trče, skaču, penju se - što će da učvrsti noge i ojača mišiće stopala.

 

(MONDO/Yumama)

 

 

mojabebica @ 14:48 |Isključeno | Komentari: 0
Većina djece će biti spremna na odvikavanje od pelene s dvije godine života, ali neka će se djeca odviknuti u četvrtoj godini...

 

Čini se kao da ste jučer promjenili vašoj bebi prvu pelenu, a danas ju morate odviknuti od nje. Proljeće i ljeto savršeno je vrijeme kada to možete učiniti. Nema posebno određene dobi kada djecu trebate odviknuti od pelene, ali najčešća dob kada to možete početi s odvikavanjem je godina i pol do dvije godine, makar neka djeca neće biti spremna za odvikavanje od pelene do treće ili pak četvrte godine života.

 

Vrlo je važno da sami pokušate procjeniti kada bi vaše dijete bilo psihički spremno za odvikavanje. Također, gotovo je nemoguće procjeniti koliko će vašem djetetu biti potrebno da nauči kontrolirati veliku i malu nuždu. Nekoj djeci potrebno je samo nekoliko dana, drugoj nekoliko mjeseci, no ne zabrinjavajte se, svako će dijete prije ili kasnije uhvatiti „grif“.

 

Kako ne biste gubili živce upravo na ovom vrlo važnom zadatku u životu vašeg djeteta, pripremili smo nekoliko korisnih savjeta.

 

Procjenite spremnost vaše djeteta

 

Kao što smo već naglasili većina djece će biti spremna na odvikavanje od pelene s dvije godine života, ali neka će se djeca odviknuti u četvrtoj godini života. Kako biste mogli procjeniti spremnost djeteta, gledajte signale kao što su djetetovo imitiranje vaših navika odlaska na WC i slično. Ono što je najvažnije da dijete ne forsirate ako nije spremno, jer bi mogli načiniti više štete nego koristi.

 

Kupite pravu „opremu“

 

Pod pravom „opremom“ misli se na dječju kahlicu ili na nastavak za sjedenje djece na normalnoj zahodskoj školjki. Što god odlučili, vrlo je važno da se dijete može sjedeći stabilizirati nogama, kako bi se moglo pomaknuti ili pak dići s kahlice kada će imati probleme s crijevima ili kada će završiti s nuždom. Kako ćete u početku morati biti prisutni s djetetom kada će obavljati nuždu u kahlici, pokušajte ga zaintererati nekom knjigom ili igricom koja je primjerena za taj trenutak.

 

 

Stvorite rutinu

 

Kako biste dijete naučili vršiti nuždu u kahlici, pokušajte stvoriti rutinu odlaska na kahlicu, primjerice poslije doručka, ručka, večere, prije kupanja, prije šetnje i sl. kako bi dijete dobilo osjećaj vršenja nužde i osjećaj same rutine. Ako ne želi sjediti na kahlici, nemojte ga fizički prisiljavati, a posebno nemojte dijete prisiljavati ako izgleda preplašeno. U tom slučaju kahlicu stavite jedno vrijeme po strani, barem tjedan ili mjesec i pokušajte ponovno. Pokušaj da objasnite djetetu zašto treba sjediti na kahlici jednostavno neće upaliti, vaša je jedina misija da se dijete privikne na kahlicu.

 

Rješite se pelene

 

Posjednite svoje dijete na kahlicu, naravno bez pelene, kako bi se priviknulo na osjećaj sjedenja i vršenja nužde. U tom trenutku možete djetetu pokušati objasniti da je to ono što svaki dan rade mama i tata, te njegova braća i sestre (ako ih ima) rade. Ako uspije izvršiti veliku ili malu nuždu, to je u redu, ali nemojte dijete forsirati. Pričekajte da dijete bude spremno i da pokaže interes da samo koristi kahlicu ili pak zahodsku školjku.

 

Objasnite proces

 

Kada sljedeći puta vaše dijete obavi veliku ili malu nuždu u pelenu, pelenu prvo ispraznite u kahlicu i posjednite dijete, kako bi ono povezalo čin i mjesto vršenja nužde. Slobodno mu nakon toga pokažite kamo ćete baciti nuždu iz kahlice i dopustite mu da pusti vodu (ako želi). Naučite ga kako da se sam obuče nakon nužde i naravno, opere ruke.

 

Prihvatite neovisnost

 

Potaknite dijete da koristi kahlicu kada god poželi ili pak osjeti potrebu. Također, pobrinite se da dijete bude svjesno da vam može kazati kada treba obaviti nuždu i da ćete ga staviti na kahlicu kada poželi. Možete mu dopustiti da okolo trči s odjećom bez pelene, ali pobrinite se da kahlica bude u blizini. Također, s vremena na vrijeme pitajte dijete ima li potrebu obaviti nuždu i podsjetite ga da je kahlica uvijek na raspolaganju.

 

 

Najbolje je ljeto

 

Kao što smo već spomenuli, najbolje vrijeme za odvikavanje od pelene je ljeto, jer djetetu možete obući lagane hlače, a djevojčicama suknjicu bez gaćica kada su kod kuće i na taj način ih privikavati na kahlicu. Dijete će se osjećati ugodnije bez pelene za vrijeme ljetnih vrućina, a vi ćete moći reagirati kada dijete počne obavljati nuždu a ne sjedi na kahlici. Kada se to dogodi, brzo ga stavite na kahlicu i upozorite ga da je to njegovo mjesto na kojem treba obavljati nuždu.

 

Pelene za noć

 

Bez obzira što je vaše dijete danju svladalo vršenje nužde na kahlici, to ne znači da će u noći biti jednako. U tako mladoj dobi, djetetovo tijelo još nije razvilo osjećaj da se probudi u noći kada treba obaviti nuždu, pa zbog toga nemojte odmah bacati pelene. Možda će trebati mjeseci ili pak čak i godina, kada dijete u potpunosti ne savlada i noćne posjete WC-u ili pak da spava bez buđenja. Naravno, slobodno ga upozorite ako se probudi tijekom noći i ako osjeti potrebu za nuždom, da vas slobodno probudi i da ćete mu pomoći oko odlaska na kahlicu.

 

{Zena}

 

mojabebica @ 14:47 |Isključeno | Komentari: 0
Idealno vreme za odbacivanje pelena  

Ukoliko vaše dete ima između 18 i 24 meseca, leto je idealno vreme da ga odviknete od pelena. Mnoge mame misle da je za odvikavanje uvek rano, pa tako mnoga deca i sa tri i po godine još nose pelene. Da ne biste u ovu situaciju doveli i sebe i dete, iskoristite ovo leto. Olakšavajuća okolnost je to što je svlačenje i oblačenje mnogo lakše (manje je slojeva odeće), a zbog toplih dana ne morate da brinete da će vam se dete prehladiti.

 

Priprema deteta

U proceni spremnosti deteta postoji nekoliko važnih trenutaka na koje treba obratiti pažnju:

 

- da li dete ima redovnu i meku stolicu, po mogućnosti uvek u isto vreme,

 

- može li dete samostalno da spusti i podigne pantalone,

 

- da li je dete zainteresovano za odlazak u toalet, da li želi da nosi gaćice i sl.,

 

- da li je svesno je li mu pelena suva ili mokra,

 

- da li se dete javlja kad obavlja malu ili veliku nuždu - rečima ili mimikom,

 

- koristi li u svakodnevnom govoru reči koje opisuju obavljanje nužde (piškiti, kakiti i sl.),

 

- može li da prati jednostavna uputstva,

 

- da li mu se sviđa ili ne da bude u mokroj peleni,

 

- ima li duže periode kad je suvo (barem dva sata).

 

 

Priprema roditelja

- Imajte dovoljno strpljenja, uspeh se ne događa preko noći; ako ste trenutno pod stresom, razmislite o odlaganju akcije,

 

- pripremite mnogo gaćica, mnogo rezervne garderobe (prvih dana moguće je doživeti i do deset nezgoda),

 

- nosite nošu kad idete van kuće, pripremite peškire za auto ili odlazak u goste,

 

- jednom, kad krenete u akciju, dobro je ne odustajati (da ne biste zbunili dete),

 

- budite pozitivni i nagradite (verbalno) svaki uspeh deteta, a svaki neuspeh prihvatite kao deo učenja i budite nežni i pozitivni prema detetu,

 

- nemojte da od učenja odlaska u toalet pravite preveliku pompu, to je samo jedna mala stepenica u osamostaljivanju deteta,

 

- prihvatite vlastitu želju da se dete samostalno brine o obavljanju nužde, što znači da mu prepuštate deo brige koju ste vi do sada vodili o njemu,

 

- u objašnjavanju svojih očekivanja koristite jednostavne reči i uputstva

 

- imajte realna očekivanja i dajte sebi vremena, ne očekujte da dete odmah shvati šta se od njega traži,

 

- ne očekujte da dete automatski skine i dnevnu i noćnu pelenu,

 

- noćnu pelenu skinite kad primetite da je pelena suva nekoliko noći zaredom,

 

- osigurajte podršku svih članova porodice, a izuzetno je važno da se uskladite s vrtićem ili dadiljom koja pazi dete dok ste vi na poslu. (Blic)

 

mojabebica @ 14:45 |Isključeno | Komentari: 0
Ako planirate na put s djecom znajte da stalno morate da imate alternativu kako da ih animirate, igre u kojima ćete i vi učestvovati, kaže porodični terapeut Ian Roberts.

 

Podelite obaveze, nemojte da planiranje spadne na jednu osobu. Sa partnerom pregledajte sajtove i brošure, uporedite ideje tokom porodičnog ručka, kako bi cela porodica imala vremena da odluči šta želi.

 

"Ako jedna osoba želi samo da leškari, a druga da uživa u vodenim sportovima, nastojte da nađete kompromisno rešenje pre nego što uplatite letovanje", savetuje Fiona Herold.

 

"Svaki porodični odmor ima uspone i padove", kaže Ana Pejdž iz Instituta za porodicu i roditeljstvo. Važno je da znate da odmori otvaraju mogućnost za zabavu, ali je ne garantuju. Turističke agencije obično nude zabavu za celu porodicu, ali zabavno može da znači različito za svakog člana porodice.

 

Za većinu porodica nerealno je očekivati da sve rade zajedno, pa decu različitih uzrasta povremeno razdvojte na nekoliko sati dnevno kako bi svi bili srećni, pišu "Novosti".

 

"Klinci traže doslednost", kaže Ana Pejdž. Ponesite im omiljene igračke, odeću, hranu, kako bi uz njih bile poznate stvari i oni će osećati sigurnost.

 

"Deca od 3. do 7. godine uživaju u igri sa drugom decom", kaže dečji pisac Džudi Dan. "Sport je univerzalni jezik. Ponesite loptu na plažu i ohrabrite ih da se igraju sa drugom decom". Mališani u ovom uzrastu vole da se prerušavaju u crtane ili serijske junake, pa ih podstičite da glume gusara, da postanu istraživači i slično.

 

Decu uzrasta od 8. do 12. godine povedite u obilazak nekog zamka, pokazujte im stene, odnosno oblike kakve su videli samo u knjigama.

 

Za tinejdžere je najbitnije da na početku odmora uspostavite osnovna pravila o visini džeparca i izlascima.

 

"Tinejdžeri ne žele na odmoru mentalne aktivnosti, jer imaju mnogo energije koju treba potrošiti", kaže Džudi. Tinejdžeri se mnogo inate i ne žele mnogo vremena da provode sa roditeljima, pa ih nekako zainteresujte da zajedno igrate karte.

 

(MONDO)

 

mojabebica @ 14:42 |Isključeno | Komentari: 0
Morska klima svakako prija dečjem organizmu, a mališani jednostavno obožavaju kupanje u moru, ali da bi letovanje proteklo u najboljem redu roditelji moraju da vode računa o određenim stvarima.

 

Dugo kupanje u vodi čija je temperatura ispod 28 stepeni nikako se ne preporučuje zbog toga što deca lakše od odraslih gube telesnu temperaturu pa lako mogu da se prehlade. Pa tako ako primetite da su im nosić ili uši hladne, izvedite ih iz vode i pustite da se malo ugreju na suncu. Naravno, i na plaži morate da vodite računa da vaš mališan bude adekvatno zaštićen.

 

Sunce

Postoje preparati koje bi svaki roditelj trebalo da kupi pre nego što ode na odmor sa decom, bilo da je u pitanju more, bazen, jezero ili bilo koji tip izlaganja suncu. Što se tiče zaštitnog faktora, trebalo bi koristiti što veću zaštitu (za malu decu ne ispod 50), a svakako ne manju od zaštitnog faktora 15.

 

"Čak i kada su deca obučena trebalo bi ih mazati preparatima, na svakih pola sata je najbolje. Između 11 i 15 časova ne bi trebalo izlaziti na sunce, već ostati u sobi ili eventualno biti u dubokoj hladovini", kaže za “Blic” pedijatar Spomenka Mihić-Simović iz ordinacije “Slavija medik”.

 

 

Voda

Pedijatar kaže da bi trebalo pre samog ulaska u vodu izvršiti i određene pripreme, kao što su:

- Deca treba da se prvo rashlade, nakvase ruke, noge, stomak i polako uđu u vodu.

- Ne treba dugo da se zadržavaju u vodi jer će izlazak na sunce onda biti šok za organizam.

- Toplota vode u bazenima trebalo bi da bude minimum 30 stepeni, odnosno razlika temperature vazduha i vode trebalo bi da bude 1,5 stepeni.

- Obavezno treba da se unosi što više tečnosti, kako ne bi dehidrirali, jer visoke temperature iscrpljuju organizam.

- Preporučuje se i da svako dete ima na sebi pamučnu majicu, koja štiti kožu od sunca, a i ukoliko je u majici obavezno je mazanje zaštitnim faktorom.

 

Najbolje vreme za odlazak na plažu i kupanje sa decom je ujutru i predveče. Za vreme kupanja detetu je poželjno zaštititi glavu nekim pokrivačem, šeširom, koji po mogućnosti ima i produžetak za vrat. Najbolje je da bude od materijala koji se brzo suši.

 

Ukoliko dete ima alergiju na sunce i primetite da se javlja zbog boravka na plaži, a ipak ste ga mazali zaštitnim faktorom, obavezno se treba obratiti lekaru.

 

Opekotine

Ako se dese nezgode i opekotine od meduze, trebalo bi alkoholom ili peskom trljati na deo koji je opečen, kako bi se odstranili delovi meduze. Nakon toga dobro je kožu hladiti oblogama. Ovakve mere se preduzimaju samo ako je reč o manjim opekotinama, a ako su one proširene po celom telu, obavezno potražiti pomoć lekara.

 

Ispiranje posle kupanja

Posle kupanja u moru ili bazenu, operite dete slatkom vodom, da bi izbegli infekcije i iritacije kože. Male bebe nemojte da perete pod tušem na plaži, već sipajte vodu u kanticu ili flašu koju ćete ostaviti na suncu.

 

Tako ćete uvek imati mlaku slatku vodu za ispiranje posle brčkanja u moru. Važno je i da im očistite uši jer ćete na taj način da sprečite opasnost od upale uha.

 

Prva pomoć

Ne ostavljajte decu ni kraj najpliće vode ni na sekund same. Često se dešavaju davljenja usled nemarnosti ili dece ili roditelja. U tim slučajevima prva pomoć je najvažnija. Spasilac bi trebalo da odmah počne sa oživljavanjem primenjujući tehniku “usta na usta” ili “usta na nos”.

 

Odmah nakon izvlačenja na obalu takođe bi trebalo da se pregledaju usta i odstrani mulj, voda, blato, a ukoliko se primeti da je stomak nadut, trebalo bi davljenika okrenuti na bok i pritisnuti gornji deo stomaka, obuhvatiti ga rukama ispod stomaka i podići nekoliko puta, kako bi se izbacila voda. Ukoliko se obrati pažnja na ovakve savete, odmor će biti manje stresan, a uživanje mnogo bolje.

 

(MONDO)

 

 

 

 

 

mojabebica @ 14:41 |Isključeno | Komentari: 0
Ukoliko ste nedavno postali roditelji, možda biste ove godine ipak mogli leto da provedete u blizini rodnog grada. Ako imate terasu, dvorište ili vikendicu, leto na svežem vazduhu i u debeloj hladovini je dobar izbor.

 

Roditelji malih beba često planiraju odlazak na letovanje smatrajući da je to dobro za njihovo dete. Ipak, pedijatri kažu da nije opravdano da sasvim male bebe menjaju mesto boravka, pogotovo leti, jer se još adaprtiraju na život van maminog stomaka. Mi vam preporučujemo da se odlučite za bliže destinacije i za mesta na kojima temperature nisu mnogo više nego u vašem gradu.

 

Da bi putovanje bilo što prijatnije, najbolje je izvršiti određene pripreme na vreme, bar deset dana pred put. Pored spiska najneophodnijih stvari za letovanje, potrebno je voditi računa i o stvarima koje su vam potrebne u toku puta. Ako je ovo vaš prvi odmor sa bebom, a rešili ste da ga provedete daleko od kuće, bolje je da ponesete i koju stvar više, nego da se nađete u situaciji da vam nedostaje "sitnica" kao što je toplomer, pelena, mleko ili nešto slično. Ne morate baš sve kupovati, mnogo toga možete i pozajmiti, na primer, kolica, štitnike za stakla, gume, mišiće za plivanje i slično.

 

More, planina ili selo?

 

Blaga prednost daje se planinama sa umerenom nadmorskom visinom (800 - 1200 metara). Na moru može da bude previše toplo, pa čak i kada poštujete sve savete o zaštiti od sunca nekada je teško izdržati period od 11 do 17 časova. Ipak, i na planinama treba paziti na sunce, jer je tamo vazduh ređi, pa je i UV aktivnost jača, a svežina daje lažni utisak da sunce nije jako.

 

Ako se odlučite za more, neophodno je da poštujete sve savete o zaštiti od sunca.

 

Seoski turizam je odličan (u poslednjih nekoliko godina ponuda se proširila), pod uslovom da postoje svi higijenski uslovi za boravak bebe.

 

O čemu treba voditi računa kada se bira mesto za odmor?

 

Izbegavajte mesta koja su udaljena od prodavnica, domova zdravlja, koja imaju probleme sa vodosnabdevanjem, ali i urbana, bučna mesta, sa velikom frekvencijom ljudi, takozvane "centre svih dešavanja". Veoma je važno da se odabere destinacija koja ima pedijatra, ili je pedijatar blizu i lako dostupan. Nadamo se da neće zatrebati, ali ako se pojavi neki problem valjalo bi da stručno lice pregleda bebu. Za male bebe nije dovoljan pregled bilo kog lekara, već to treba da bude pedijatar.

 

Kako odabrati dobar smeštaj?

 

Ako imate malu bebu, najbolje bi bilo da odaberete apartman, jer u njemu postoji kuhinja, koja će vam, svidelo se to vama ili ne, biti i te kako potrebna. Iako ste na odmoru, flašice moraju da se sterilišu, voda da se prokuvava, a ni potrebu za frižiderom ne treba zanemariti. Ako ste smešteni u sobi bez kuhinje, zamolite domaćine da vam dozvole upotrebu iste, a namirnice koje su za bebu (kašice, voće, sokove) obavezno držite u frižideru. Ako ste u hotelu raspitajte se da li možete da koristite čajnu kuhinju. U privatnom smeštaju mnoge kuće imaju prelepe terase i dvorišta sa debelom hladovinom, pa ih koristite u periodu kada nije dozvoljeno ići na plažu.

 

Ako imate dete starije od dve godine u prilici ste da birate gde ćete se smestiti. Hotel, apartman ili prostrana soba, izbor je vaš.

 

Koliko dugo ostati na letovanju?

 

U dobrim okolnostima - što duže, to bolje. Ipak, odmor ne bi trebalo da traje kraće od dve nedelje kako bi se mališan adaptirao na novu sredinu.

 

(MONDO/YUmama)

 

 

mojabebica @ 14:39 |Isključeno | Komentari: 0
Komarci su leti najaktivniji. Njihovo stanište je područje oko reka, ali im nije problem da prelete i po nekoliko desetina kilometara. Komarci sa naših prostora uglavnom nisu opasni i veoma retko prenese neku bolest, za razliku od nekih drugih područja gde "običan" ujed može da uzrokuje ozbiljna oboljenja.

 

 

 

 

Ubod komarca najčešće izaziva crvenilo i blagi otok, kao i neprijatan i nekad nesnosan svrab. Osetljive osobe (bebe, mala deca, osobe koje su alergične) mogu da imaju malo jače simptome, ali su to uglavnom lokalne reakcije koje nisu opasne.

 

Postoji nekoliko saveta kako da se odbranite od ovih dosadnih napasti. Tokom boravka na otvorenom decu oblačite u odeću svetlijih nijansi (bež, bela), jer se smatra da komarce privlače tamnije boje.

 

Osim toga, ishrana može da bude od presudnog značaja jer osobe kojima je ishrana bazirana na slatkišima, kao i slanijoj hrani, "privlačniji su" ovim insektima, piše sajt bebac.com

 

Takođe, ne bi trebalo da koristite jake cvetne i voćne mirise, jer za vama može krenuti čitav roj, čime ugrožavate i sebe i dete. Osim ovih mera prevencije, na raspolaganju su vam i razni preparati koji štite najmlađe od ujeda komarca.

 

U kućnim uslovima najefikasniji vid zaštite su mrežice za prozore i vrata koji će sigurno biti od velikog značaja, a za bebin krevetac može da posluži i baldahin.

 

Na tržištu postoje razni preparati koji štite mališane od ujeda. Prilikom odabira preparata na neke činjenice posebno treba obratiti pažnju, a to je uzrast za koji je preparat namenjen, rok upotrebe, kao i uputstvo za korišćenje gde je tačno naznačeno kako se preparat pravilno koristi (da se ne nanosi na oštećenu ili iritiranu kožu, da se maže u tankom sloju...).

 

Kada ste u kući, na raspolaganju su vam uređaji koji teraju komarce, ali koje nije poželjno koristiti u blizini dece. Postoje i uređaji koji možete zakačiti za bebina kolica, torbu, deo garderobe, jer rade na baterije.

 

(MONDO)

 

mojabebica @ 14:38 |Isključeno | Komentari: 0
Kada dete pocne da eksperimentiše svojim glasom, kada uvidi da je to vrsta njegove moci, razvoj govora tece ubrzano.

 

Negde oko navršene prve godine ocekivacete da vaše dete koliko-toliko progovori. Ponekad, kad se to ne dogodi, ili se dogodi, ali ne u ocekivanoj meri, roditelji pomisle da nesto nije u redu sa detetovim sluhom. 

 

Ali, ukoliko dete reaguje na zvuke, ako ste sigurni da vas cuje kad ga zovete iz druge sobe, ako se trgne na ulicnu buku, zvono telefona...i posebno, ako ste sigurni da razume ono sto mu govorite (a dete sa navršenom prvom godinom razume mnogo) - nema bojazni da mu je sluh oštecen.

 

Najcešci odgovor na pitanje zašto neka deca kasnije progovore (tacnije bi bilo reci, kasnije pocnu da se služe recima) slican je kao i odgovor na pitanje zašto neka deca kasnije prohodaju, kasnije se naviknu na nošu, kasnije....

 

Dete prati svoj unutrašnji ritam razvoja. Kad mu dode vreme pocece da ubrzano razvija svoju aktivnost i stici drugu decu. Faktori koji su bitni su i koliko se sa detetom provodi vremena, koliko se sa njim aktivno radi.

 

Deca koja malo govore ili ne govore nimalo obicno su veoma uspešna u neverbalnom komuniciranju sa roditeljima. Ona izgledaju kao da su tako dobro savladala veštinu neverbalnog komuniciranja da im reci nisu ni potrebna za ono sto žele da kažu. Pokazuju prstom gore i to je univerzalni znak za sve što se nalazi gore (od onoga pokazi gde je mesec, pa do detetove zelje: podigni me) ili prst na dole koji govori o svemu sto je dole. Prstom pokazana flašica sa mlekom ili sokom jasna je poruka: dodaj mi to. Glas ponekad koriste ne za rec vec za mumlanje ili više ili manje uspešno pevušenje pesmice na primer crtanog filma koji žele da im pustite na videu.

 

Izvor: yumama.com

mojabebica @ 14:36 |Isključeno | Komentari: 0
petak, listopad 19, 2012
S obzirom da bebe ne govore, odrasli im često bez razloga prilepe "etiketu" nerazumevanja. A one okolni svet razumeju mnogo bolje od onoga što mi pretpostavljamo.

 

Novorođenče

Svaki trenutak kada ne spava, novorođenče koristi kako bi što više informacija dobilo o čudnom svetu u kojem se odjednom našlo. Uz pomoć čula ono dobija informacije o tome šta se oko njega dešava. U novom okruženju sve je drugačije od atmosfere na koju je naviko u maminom stomaku: novi mirisi, zvukovi, ukusi...

 

Naučnici koji su se bavili istraživanjem ponašanja beba u ovom najranijem uzrastu smatraju da one tada znaju mnogo više od onoga što roditelji pretpostavljaju. Emocije i raspoloženje majke osećaju kroz ton njenog glasa, položaj njenih usana (da li se smeje ili ne), pulsa disanja ili pak mirisa kože i sjaja u očima. Smatra se da beba u ovom periodu okolni svet proživljava kroz odnos roditelja prema njoj: da li je na vreme nahranjena, presvučena, da li je uzimaju u naručje kada plače... Čula i zadovoljenje potreba su dominantan način razumevanja.

 

Od 2 do 3 meseca

Beba nastavlja da "usisava" sve što se oko nje dešava. Najzanimljivija aktivnost za nju u ovom periodu je posmatranje okruženja. Beba sada shvata da hranjenje znači zadovoljenje potrebe, da promena pelene ublažuje nelagodnost i da je mamin zagrljaj najlepša uteha. Zato se nemojte iznenaditi, ako svoju želju pokušava da iskaže plačem. U ovom periodu mame i tate će imati zadovoljstvo i da "ulove" prvi osmeh svog mališana. Deljenje osmeha će uskoro postati njena omiljena igra. Oko trećeg meseca beba će početi glasno da se smeje. Ovo je najjednostavniji, prvi oblik konverzacije između vas i vaše bebe.

 

Od 4 do 7 meseci

Beba sada zna svoje ime i razume kada je oslovite. Nekada će se čak odazvati pogledom, a postaće i "osetljivija" na ton vašega glasa. Kada joj se obratite nežno, kao odgovor dobićete osmeh, a ako je prekorite, plač će biti neizbežan. U ovom periodu bebe počinju da razlikuje poznata od nepoznatih lica, tako da često odbijaju zagrljaj onih koje ne poznaju.

 

Od 8 do 12 meseci

Beba razume jednostavne naredbe. Kada krene (ili dopuzi) do štekera na zidu recite joj "NE!" i ona će najverovatnije na trenutak zastati, a nekada čak i odmahnuti glavicom kao znak odbijanja zapovesti. Deca već sada počinju da testiraju vašu popustljivost. Brojnim načinima ona će testirati vašu doslednost u zabrani. Zato ne odustajte, jer kada jednom popustite, sa zabranom je gotovo!

 

Od 12 do 18 meseci

Sa 18 meseci vaša beba koristi najmanje 50 reči. Biće u mogućnosti da prati vaše zapovesti, čak i onda kada obuhvataju dvostruke radnje: "Podigni taj papir sa poda, i baci ga u đubre!"

 

Od 19 do 23 meseca

Vaše dete će shvatiti razliku između njegovih i vaših želja, i na sve moguće načine će pokušavati da istera svoju volju, kako bi se, između ostalog, i dokazalo: odbijaće da vam da ruku na ulici baš kada vi to zahtevate... U ovom periodu počeće da shvata neke jednostavnije pojmove kao što su širina i dužina predmeta, tako da će moći da slaže jednostavnije puzle, ili da razne oblike ubacuje na tačno mesto u kutiji (igračka koja od deteta zahteva prepoznavanje različitih oblika i veličina).

 

Mališan počinje da razumeva i povezanost uzroka i posledice. Ova veza se najviše ogleda u njegovoj spremnosti da kontroliše mokrenje. Dok ne poveže ovu radnju sa nošom, ne možete mu izbaciti pelene. Tek kada u svojoj glavi poveže dve stvari: "piški mi se, treba mi noša!", možete da govorite o njegovom odvikavanju. U svakom drugom slučaju samo ste strpljiva i pažljiva majka koja prepoznaje mališanove "znake" za veliku ili malu nuždu.

 

Od 24 do 36 meseci

Vaše dete u velikoj meri razume jezik. Ono više nije "zbunjeni marsovac koji je pao na drugu planetu". Stručnjaci procenjuju da prosečno dvogodišnje dete zna oko 150 reči, i da svaki dan svoj rečnik obogaćuje za još 10 novih. Sada može da razume i neka složenija osećanja, kao što su ljubav i istina. Shvataće i značaj (cilj) pojedinih dnevnih aktivnosti, kao što je kupovina ili čišćenje kuće.

 

Dominantan model ponašanja koji će dete kopirati, bićete vi. Zato ako želite da bude iskreno, pošteno i saosećajno imajte na umu da i vi treba tako da se ponašate, pogotovo prema njemu i njegovim potrebama.

 

(MONDO/Yumama)

 

 

 

mojabebica @ 22:07 |Isključeno | Komentari: 0
Nema deteta koje se nije odviklo od cucle i flašice. Roditelji treba da budu strpljivi i da sačekaju da ova faza prođe, kaže psiholog Mihael Til koji daje nekoliko saveta za lakše odvikavanje mališana od njihove omiljene zanimacije.

 

Ne dozvolite detetu da sisa palac pošto njegov oblik nije prilagođen vilici i može da izazove deformaciju

 

1. Metoda korak po korak: Postepeno produžavajte periode bez cucle. U prvoj fazi detetu dajte cuclu samo dok je u stanu, zatim samo dok je u dečjoj sobi i na kraju samo pred spavanje.

 

2. Ako se cucle pocepaju ili izgube, ne kupujte nove. Na taj način se najavljuje njihovo izbacivanje iz upotrebe.

 

3. Objašnjavanje: Objasnite detetu zašto je vreme da se odrekne cucle. Recite mu da ga bolje razumete kada nema cuclu u ustima i da će mu bez nje zubići biti lepši.

 

4. Bez prisile: Poslednje što roditelji treba da urade jeste da jednostavno zabrane detetu da cucla.

 

5. Kutija s cuclama: „U svojoj privatnoj ordinaciji imam veliku kutiju sa cuclama u koju moji pacijenti mogu da ubace svoju cuclu obeleženu njihovim imenom, objašnjava psiholog Nojman. Male cucle: Velike cucle (za decu stariju od 18 meseci) deci ne treba ni kupovati jer se time otežava odvikavanje.

 

 

6. Metoda izduvana cucla: „Učinite cuclu neprivlačnom tako što ćete je probušiti iglom. Kada se vazduh izduva, cuclanje gubi draž“, kaže psiholog Mihael Til.

 

7. Poklanjanje: Predložite mališanu da pokloni cuclu, na primer, bebi vaših rođaka. Objasnite mu da je njoj sada potrebnija.

 

8. Dobra vila: Recite detetu da će dobra vila odneti cuclu i u zamenu za nju ostaviti divan poklon.

 

9. Rastanak od cucle: „Recite mališanu da zakopa cuclu u vašoj bašti ili na plaži na moru“, kaže Mihael Til i ističe da dete samo treba da spusti cuclu u iskopanu rupu.

 

Bolje cucla, nego palac

Zašto uopšte postoje cucle? Potreba za sisanjem je deci urođena. „Deca još u majčinoj utrobi sisaju palac“, objašnjava Ditmar Estereih, potpredsednik Nemačke lekarske komore. On, međutim, savetuje roditeljima da ne dozvole detetu da sisa palac pošto njegov oblik nije prilagođen vilici i može da izazove njenu deformaciju.

 

{Zena}

mojabebica @ 22:06 |Isključeno | Komentari: 0
Varalica, laža, cucla, duda… poznata je pod raznim imenima. Dok je bebe obožavaju, neke roditelje je namučila, čak dovela do očajanja.

 

Prednosti:

 

Umanjuje rizik od SIDS-a

"Ustanovili smo dosledan zaštitni učinak dude kada je u pitanju sindrom iznenadne smrti odojčeta", kaže dr Hauk, navodeći da je njeno korišćenje zaslužno za smanjenje rizika od SIDS-a za čak 61 odsto. U svakom slučaju, jasna je njena dobrobit, iako stručnjaci nisu sasvim sigurni kako varalica umanjuje taj rizik. "Postoji nekoliko predloženih teorija, ali nijedna nije dokazala kako se to dešava. Uostalom, mi još uvek ne znamo ni tačan uzrok SIDS-a, zašto do njega uopšte dolazi".

 

"Vodeća teorija je da varalica pomaže da se poboljša sposobnost dece koja su potencijalno suočena sa izazovom opasnim po život, da se lakše probude", kaže profesor porodične medicine i nauke o javnom zdravlju na Univerzitetu u Šarlotsvilu, u Virdžinijidr Fern Hauk.

 

"Postoje i druge teorije, u kojima se navodi da je moguće da duda ima više direktno mehaničko dejstvo". Na primer, ona može da pomogne da se zadrži ovorenim prolaz vazduha kroz usta, gurajući jezik prema napred.

 

Redukuje stres

Osim toga, varalica čini da se beba oseća dobro, kaže dr Ketrin Tobin, pedijatar i autor knjige "Plan za uspavljivanje bebe" (The Lull-A-Baby Sleep Plan). Sisanje dude stimuliše otpuštanje određenih hemikalija iz mozga koje smanjuju stres.

 

Nedostaci:

 

Mogući problemi sa dojenjem

Jedna od mana dude je da njeno korišćenje potencijalno može da ometa dojenje, kaže dr Marija Tupas, medicinski direktor Dečje bolnice na Klinici za primarnu zdravstvenu zaštitu u okrugu Orindž u Kaliforniji.

 

Razmak između uvođenja dude i odvikavanja od nje može da bude nekoliko meseci, kaže dr Tupas, a to sugeriše da korišćenje dude može da smanji stimulaciju bebe za sisanje. Takva situacija rezultira postepenim smanjenjem proizvodnje majčinog mleka.

 

Moguće upale uha

Upotreba dude je, takođe, povezana sa povećanim rizikom od infekcija uha, ali je taj rizik neznatno povećan, kaže dr Hauk. Upale uha su obično mnogo češće kod odojčadi preko šest meseci starosti, što je jedan od razloga što Američka akademija pedijatrije sugeriše prestanak korišćenja dude kada dete napuni godinu dana.

 

Pazite na zubiće

Nažalost, duda može negativno da utiče na detetove zube ako se ne koristi propisno. Posledice mogu da budu šupljine u zubu, krivi zubi i povlačenje desni, kaže dr Adrijana Modesto, docent dečje stomatologije na Stomatološkom fakultetu Univerziteta u Pitsburgu. Takvi problemi su uočeni kod mališana koji su koristili dudu dugo vremena tokom dana, i to nekoliko meseci, a pogotovo ako je bila umočena u šećer ili druge zaslađivače.

 

Najbolji način upotrebe:

 

Kada beba nauči da sisa…

Ako dojite, pričekajte dok sisanje ne bude dobro uspostavljeno (a to se obično dešava za oko mesec dana) pre nego što ponudite dudu, preporučuje dr Tupas. Budući da je SIDS manje čest u prvom mesecu života, razumno je da se uvođenje dude odloži u periodu nižeg rizika.

 

Ako beba ne sisa, već se hrani formulom, u redu je da ponudite cuclu varalicu odmah nakon rođenja. Nikada nemojte da koristite dudu kao zamenu za dojenje ili hranjenje formulom, i nikada je ne umačite u šećer, med, slatko, ili druge slatke materije.

 

Odaberite kvalitetnu

Iako ne postoji nijedna marka varalice koja se preporučuje, pogodnost kod poznatih brendova jeste što su dobro ispitani. "Na neki način, dobijete ono za šta plaćate", kaže dr Hauk. "Ja bih izbegla najjeftinije dude, neproverenog kvaliteta, kao i one koje izgledaju slabo, tanko, loše napravljeno."

 

Beba bira oblik cucle

Ne postoji najbolji oblik ili vrsta dude, stoga dajte vašoj bebi onu u kojoj najviše uživa, kaže dr Tobin. To može da znači i da joj dozvolite da isproba nekoliko različitih vrsta. Pobrinite se da veličina dude odgovara uzrastu bebe.

 

Duda mora biti čista

Dok je od davnina navika pojedinih mama da dudu, kada padne "udenu" sebi u usta i tako je očiste (ili se na taj način igraju sa bebom, šale radi), dr Hauk je protiv tog običaja. "Ispiranje pod mlazom vodom je najbolje." Često proverite dudu vaše bebe. Ako ima sitne pukotine, odnosno pokazuje znakove trošenja i habanja, zamenite je. Operite novu dudu pre prvog korišćenja, sledeći uputstva iz pakovanja.

 

Duda samo u prvoj godini

Konačno, imajte na umu da je najbolje da počnete sa postepenim smanjenjem upotrebe dude oko detetovog prvog rođendana.

 

Nikako oko vrata

Nikada nemojte da vezujete dudu oko bebinog vrata. Specijalne "lančiće" na koje je čvrsto zakačena duda, a koji ne idu blizu vrata, ili "broševe" - mekane silikonske prstenove koji se sa jedne strane zakače za dudu, a drugim delom za bebinu odeću, poput štipaljke - beba može da koristi samo dok je pod vašim budnim nadzorom.

 

(MONDO/Yumama)

mojabebica @ 22:04 |Isključeno | Komentari: 0
četvrtak, listopad 18, 2012
 Krvna grupa je bazirana na posebnim molekulama (zvanim antigeni) koje "sjede" na površini crvenih krvnih stanica. Ljudi na svojim crvenim krvnim stanicama mogu imati ili A antigene (krvna grupa A), B antigene (krvna grupa B), obadva antigena (krvna grupa AB) ili nijedan (krvna grupa 0). Kada govorimo o Rh faktoru (ili Rhesus faktoru), neki ljudi imaju antigen (Rh +), a neki ljudi ga nemaju (Rh -). Drugim rječima, vaša krvna grupa određena je koji antigen imate iz koje krvne grupe. Dijete nasljeđuje Rh pozitivne gene od oca.

 

Rh osjetljivost može se spriječiti

 

Kroz trudnoću, Rh negativni faktor jedini od svih krvnih grupa koji uzrokuje probleme. Organizam Rh negativne majke stvara antitijela (dio imunog sistema koji odgovara na nepoznata tijela u organizmu) protiv Rh pozitinih krvnih stanica, čak i onih koje pripadaju vlastitom djetetu. To se zove Rh osjetljivost.

 

Većina Rh negativnih majki porodi prvo dijete bez poteškoća, iako majka može poslije porođaja postati "osjetljiva" na Rh pozitivnu krv koja ulazi u njezin krvotok, pa u slijedećoj trudnoći može doći do Rh osjetljivosti.

 

Antitijela majke prelaze kroz placentu i napadaju crvena krvna zrnca fetusa, što može urokovati smanjenje istih (hemolitička anemija), kongestivne zastoje srca, pa čak i smrt fetusa. To se zove hemolitička bolest. Srećom, Rh osjetljivost može se spriječiti lijekom koji se zove Rh imunoglobulin (RhIg, ili Rhogam). Od razvitka tih lijekova, 1968., sve je manje majki koje imaju Rh osjetljivost.

 

Kako djeluje Rh imunoglobulin?

 

Rh negativna majka razvija antitijela protiv Rh pozitivnih krvnih stanica (postaje osjetljiva) samo ako krv fetusa prođe kroz placentu i uđe u njezin krvotok. Njezin imunološki sistem prepoznaje takve stanice kao "neprijateljske" i gradi imunološku obranu. Injekcija Rh imunoglobulina blokira majčin imunološki sistem od prepoznavanja fetusovih stanica. Tako, ako se i dogodi da stanice prijeđu u majčinu krv, majka neće postati Rh osjetljiva i neće početi stvarati antitijela.

 

Tko treba uzeti Rh imunoglobulin?

 

RhIg se daje svim Rh negativnim majkama čiji fetusi, po krvnim pretragama mogu biti Rh pozitivni. Kako smo već naveli, fetus može biti Rh pozitivan, ako je i otac Rh pozitivan. Ako su oba roditelja Rh negativna mogu imati samo Rh negativno potomstvo.

 

Kada se daje Rh imunoglobulinom?

 

RhIg se daje u vrijeme trudnoće kada postoji vjerojatnost da Rh pozitivna krv fetusa prijeđe u majčin krvotok. Znači, daje se:

 

-U slučaju amniocenteze

-Spontanog pobačaja ili netipične trudnoće

-Odabranog pobačaja

-Oko 26 tjedna trudnoće (čime se štiti ostatak trudnoće)

-Nakon porođaja

-Krvna grupa bebe kontrolira se na porođaju. Ako se ustanovi da je beba također Rh negativna, doza RhIg koja se obično daje na porođaju, nije potrebna.

 

Što se dogodi kada Rh negativna majka postane "osjetljiva"?

 

Srećom, danas je jako rijetko da Rh negativna majka postane osjetlljiva. Ako žena razvije antitijela protiv Rh pozitivnih stanica, to će biti ustanovljeno. Rh negativne trudnice podvrgavaju se posebnoj pretrazi krvi, zvanoj indirektni Coombsov test. Tom pretragom može se ustanoviti da li je majka razvila antitijela na krv fetusa.

Domaci.de

 

mojabebica @ 20:15 |Isključeno | Komentari: 0
Ako znate da ste trudni, a i dalje radite, postoji nekoliko stvari na koje morate obratiti pažnju. Ukoliko se osjećate dobro i možete obavljati svoj posao, to je odlično. Ali morate se potruditi da tako i ostane. Zato je potrebno da se pobrinete za sebe i preduzmete neke mjere predostrožnosti. Šta to znači?

 

Smanjite stres što je više moguće

 

Jako je važno da smanjite broj aktivnosti koje obavljate jer će vam na taj način ostati više vremena za opuštanje. Morate postaviti prioritete i ukinuti suvišne zadatke. I ukoliko vam je potrebna pomoć pri poslu, nemojte se ustručavati da je potražite. Ako se budete trudili da obavljate posao kao i prije trudnoće, samo ćete se boriti sami sa sobom i sve većim stresom.

 

Vaše vrijeme za odmor je jako važno

 

Nakon napornog i dugotrajnog poslovnog dana, nemojte pretjerivati; pokušajte otići na spavanje ranije. Ne smijete vaše tijelo izlagati pretjeranom stresu i naporu, i psihički i fizički. Ne zaboravite, sada je vrijeme da se odmarate, a ne kada beba dođe. Tada nećete imati vremena za odmor.

 

Zadovoljite svoje potrebe

 

Apetit tokom trudnoće može biti jako promjenljiv, a naročito tokom prva tri mjeseca. Snabdijte se sa raznovrsnom hranom u slučaju da vam se ukus promijeni. Najvažnije je da pijete najmanje 8 čaša vode dnevno, jer je hidratacija jako važna tokom trudnoće. Osim toga, udobna odjeća je vrlo bitna, jer se vaše tijelo mijenja, a trebate provesti većinu dana na poslu.

 

Informirajte se o porodiljskom

 

Planirajte unaprijed i raspitajte se o uslovima porodiljskog koje imate na vašem poslu. Dobro je da na vrijeme ispunite sve formulare koji su potrebni i da završite sve prije nego što odete.

 

Pronađite zamjenu ako je potrebno

 

Ne ostavljajte vašeg poslodavca bez zamjene. Planirajte unaprijed i potrudite se da ostavite nekoga ko zna vaš posao, jer na kraju krajeva, i vi ćete se vratiti. Ne želite da kada se vratite radite 12 sati dnevno da biste doveli sve u red nakon vašeg porodiljskog odlaska.

Domaci.de

 

mojabebica @ 20:13 |Isključeno | Komentari: 0
Trudnoća donosi mnoge promene - fizičke, psihičke, emocionalne, promene u odnosima sa ljudima, ali utiče i na mnoge navike u svakodnevnom životu.

 

Veliki broj žena danas radi, a dosta njih - tokom čitave trudnoće, do momenta kada je zakonom predviđeno obavezno bolovanje. Dok pojedinim trudnicama to predstavlja zadovoljstvo, druge su prinuđene da rade zbog finansijskih razloga, ili straha da ne izgube posao. Ipak, nije na odmet da razmislite da li je odlazak na posao zaista najbolji izbor za vas dok čekate bebu.

 

Da li ste pod stresom?

 

Stres se danas često navodi kao faktor rizika za mnoge poremećaje zdravlja. Ukoliko je vaš posao takav da ste i pre trudnoće često imali glavobolje, napetost u vratu, osećaj uznemirenosti, nesanicu... u trudnoći će, verovatno, pomenute tegobe biti intenzivirane. Možda je bolje da otvorite bolovanje, kako biste poštedeli bebu svakodnevnog stresa, jer lučenje stresnih hormona u vašem telu utiče i na nju.

 

Ako imate uobičajeno radno vreme, posao koji vas psihički ne opterećuje mnogo, uglavnom sedite i ne radite fizički naporno, a u isto vreme vas posao ispunjava - onda sigurno možete da nastavite da radite tokom trudnoće, bez ikakve bojazni.

 

Da li je vaš posao naporan?

 

Posao koji je fizički naporan može da dovede do nekih komplikacija kao što je pojava kontrakcija tokom trudnoće, povišen krvni pritisak, nepravilan razvoj bebe (na primer, smanjena telesna težina), ili prevremeni porođaj. Za rizike koje u trudnoći nosi određeno radno mesto - ne postoje pouzdani dokazi, jer se eksperimentalno ne vrše provere. Višečasovno stajanje u trgovini, u fabrici za mašinom, u operacionoj sali, kao i rad sa hemikalijama, ili na mestima gde ima zračenja (kao što je radiološko odeljenje u bolnicama) - nepovoljno utiče na održavanje trudnoće, kao i na razvoj bebe.

 

U trudnoći morate da shvatite koliko je velika vaša odgovornost prema bebi koju nosite. Zato, ukoliko je vaš posao rizičan po nju, svakako otvorite bolovanje. Ovo se odnosi i na sva radna mesta koja nose visok rizik zbog neposrednog ili posrednog kontakta sa ljudima, fizičkim i hemijskim agensima.

 

Da li ste preduzeli mere zaštite?

 

Da li postoji rizik od izlaganja zračenju monitora, sigurno je najčešće pitanje koje danas postavljaju trudnice. Pre svega, trebalo bi da oprema bude novijeg datuma, jer je sa većim stepenom zaštite. Važno je i da monitor bude na propisanoj udaljenosti, kao i da ne sedite direktno naspram ekrana (iskosite ga, kako bi „zračenje“ prolazilo pored vas), a kućište smestite dole, pored radnog stola.

 

Drugi rizik, veći od zračenja monitora je dugotrajno sedenje bez pauze, a tegobe su ukočen vrat, bolovi u leđima i ručnim zglobovima, glavobolja. Potrebno je češće praviti pauze u vidu šetnji i laganih vežbi. Stolica na kojoj sedite takođe može da bude uzrok navedenih simptoma. Zato mora da ima naslon (kao i naslone za ruke) i mogućnost podešavanja visine.

Domaci.de

Piše/izvor: Snežana Milanović, visoki strukovni terapeut/MAMA 

mojabebica @ 20:12 |Isključeno | Komentari: 0
Kada «posumnjate» da ste trudni, prvi ultrazvučni pregled je veoma važan. Jer, test (bilo koji da uzmete) će da potvrdi trudnoću, ali samo dobar ultrazvučni pregled može da pokaže da je trudnoća u materici, a ne van nje

 

Vanmaterična trudnoća predstavlja usađivanje jajne ćelije van šupljine materice, a javlja se u 0,3-1,5 odsto svih trudnoća. Budući da dovodi u životnu opasnost pacijentkinju (uzrok je 13 odsto smrtnih slučajeva koji su u vezi sa graviditetom), kao i zbog posledica koje ostavlja na mogućnost narednog začeća, vanmaterična trudnoća predstavlja veliki zdravstveni problem. O tome smo razgovarali sa dr sci med. Vojislavom Živanićem, ginekologom na KBC «Narodni front» i stručnim konsultantom Poliklinike «AnaLife».

 

 

Zbog čega, uopšte, dolazi do vanmaterične trudnoće?

 

- Zbog prepreka u transportu oplođene jajne ćelije. Naime, muška i ženska polna ćelija se spajaju u jajovodu, a dalji (normalan) put oplođenog jajašca je iz jajovoda do šupljine materice, gde se ono ugnezdi i dalje raste. Kada se zbog nelečenih, ili neadekvatno lečenih infekcija razviju priraslice (adhezije) - one se ponašaju kao prepreka sprovođenju oplođenog jajašca u šupljinu materice. Tada se jajašce ugnezdi na mestu prepreke, pa trudnoća nastavlja sa rastom tamo gde ne treba. Posledica toga je vanmaterična trudnoća.

 

 

Kako nastaju prepreke koje ugrožavaju prirodno «putovanje» oplođene jajne ćelije?

 

- Prepreke (priraslice, odnosno adhezije) u organizmu žene nastaju kao posledica infekcije. Najčešće ih izazivaju:

 

● polno prenosive bolesti, od kojih je najčešća hlamidija

 

● upale jajnika i jajovoda

 

● endometrioza

 

● ranije vanmaterične trudnoće

 

● posledice pobačaja

 

● upala slepog creva, tuberkuloza genitalnih organa...

 

 

Kao što smo naveli, prethodne infekcije unutrašnjih genitalnih organa (jajovoda i jajnika), naročito ako su neadekvatno lečene ili nisu lečene - povećavaju rizik nastanka vanmaterične trudnoće za šest do deset puta. Tokom procesa zalečenja infekcije, osetljivi unutrašnji zid jajovoda često biva trajno oštećen. Ožiljno tkivo delimično ili potpuno zapušava lumen ovog organa, a kod jakih upala - priraslice se stvaraju u celoj maloj karlici. Na taj način se remeti normalna funkcija jajnika i jajovoda. Takođe, značajno se smanjuje mogućnost da žena zatrudni. Poremećena funkcija jajnika može da se javi i kao posledica endometrioze ili ranijih vanmateričnih trudnoća.

 

 

Da li i u kojoj meri hormoni utiču na pojavu vanmaterične trudnoće?

 

- Rani hormonski poremećaji dovode do prevremenog usađivanja oplođene jajne ćelije: u jajovodu, ili zakasnelog usađivanja: u grliću materice - u ovom slučaju oplođena jajna ćelija prođe celu šupljinu materice i ugnezdi se u grliću, a takva trudnoća se zove cervikalna.

 

 

Koliko je cervikalna trudnoća česta pojava? Gde sve može da se (pogrešno) smesti oplođena jajna ćelija?

 

- Cervikalna trudnoća je toliko retka da se javlja u samo 0,1 odsto vanmateričnih trudnoća. U 95 odsto slučajeva se javlja u jajovodu, a četiri do pet odsto otpada na sve ostale lokacije (rog materice, jajnik, abdomen i grlić materice).

 

 

Iako je retka, ipak ste u fazi rane kontrole trudnoće, kakve besplatno sprovodi Klinika «AnaLife», dijagnostikovali i cervikalnu trudnoću.

 

- Pored toga što je izuzetno retka, takva trudnoća je i teška za dijagnostiku. Na ekranu se video majušni prstenčić trudnoće, koji se spuštao u grlić materice. Pacijentkinja je hitno upućena u bolnicu «Narodni front» i, na sreću, operisana bez ikakvih posledica (operaciju je izveo dr Stanojević). Koliko je situacija bila ozbiljna, biće vam jasnije kada čujete podatak da u slučaju cervikalne trudnoće važi pravilo da se uglavnom završava vađenjem materice.

 

 

Može li trudnica da prepozna simptome vanmaterične trudnoće?

 

- Simptomi su različiti, u zavisnosti od toga gde se «nalazi trudnoća». Mogu da se jave uobičajeni simptomi trudnoće, potom bol, pa krvarenje pet do šest nedelja od izostanka menstruacije. Kada se oplođeno jajašce uglavi u širem delu jajovoda, trudnoća polako širi jajovod, a krv se lagano izliva u trbušnu duplju. U tom slučaju se klinička slika razvija sporije (nekoliko dana). Međutim, kada se oplođeno jajašce ugnezdi u uskom delu jajovoda, situacija je dramatična. Sve se odigrava veoma brzo. Jajovod prska, uz povredu većeg krvnog suda, tako da dolazi do naglog i jakog krvarenja u trbuh, a ženin život je ozbiljno ugrožen. Momentalno prskanje jajovoda, koji je prerastegnut rastućom trudnoćom i posledično krvarenje, opasno po život - ne mogu da se predvide, pa je vanmaterična trudnoća kao «tempirana bomba» u trbuhu.

 

Što se tiče kliničkih simptoma, naročito u ranoj fazi razvoja, vanmaterična trudnoća je kao kameleon. Može da liči na upalu jajnika ili slepog creva, na rani pobačaj, bubrežne i crevne kolike (bolove), itd. To je prava dijagnostička varalica, a pravovremeno otkrivanje mnogo zavisi od kliničkog iskustva dijagnostičara. Zbog maskiranih nekarakterističnih kliničkih simptoma i nepredvidivog toka - čim kliničar posumnja da se trudnoća ne razvija u materici, neophodna je hitna hospitalizacija žene.

 

 

Važno je napomenuti da se hormon trudnoće - beta HCG u normalnoj trudnoći otprilike duplira na svaka dva dana, a u momentu kada trudnoća može jasno da se vidi prilikom transvaginalnog ultrazvučnog pregleda - njegove vrednosti su 1000-1200 mIU/ml. Kada trudnoća ne može da se vidi na pomenutom pregledu, a vrednosti beta HCG-a su preko 1200mIU/ml, to je dovoljan razlog za hitan prijem u bolnicu. Sada vam je jasno zbog čega je toliko važan prvi ultrazvučni pregled kada pomislite da ste, možda, trudni. Jer, bilo koji test može to da potvrdi, ali samo dobar ultrazvučni pregled može da pokaže da je trudnoća u materici, a ne van nje.

 

 

Domaci.de

Izvor: Yumama

mojabebica @ 20:11 |Isključeno | Komentari: 0
Trudnoća izvan materice

Statistika pokazuje da je 1 od 150 do 200 trudnoca vanmatericna. Kod vanmatericne trudnoce, oplodjena jajna celija se umesto za matericu, "kaci" za zid jajovoda, a redje se razvoj ovakve trudnoce odvija u trbusnoj duplji, jajniku ili organima karlice. Posto se fetus ne razvija u supljini materice, samim tim nema ni prirodnog izlaza za rodjenje deteta. Najcesci uzrocnik vanmatericnih trudnoca su hronicne upale jajovoda (cak 50%), jer u tom slucaju, oni ne mogu da obavljaju svoju osnovnu funkciju. Jajovodi predstavljaju put kojim se jajne celije krecu iz jajnika, gde dolazi do spajanja muske i zenske polne celije, do materice.

 

Organizam se bori protiv infekcija, medjutim, bez odgovarajucih terapija, u trbusnoj duplji se formiraju komisure - sto samim tim dovodi do slabije prohodnosti u jajovodima. Komisure se lece samo operativnim putem. Ovakve rekonstruktivne operacije oslobadjaju od izraslina i komisura i zbog toga je veoma vazno da se na vreme postavi dijagnoza i leci infekcija, sto je u svakom slucaju lakse i jednostavnije od hirurskog otklanjanja posledica bolesti.Urodjene anomalije takodje onemogucavaju normalno kretanje jajne celije kroz njih.

 

Oko 20% vanmatericnih trudnoca javlja se nakon abortusa, a i lecenje neplodnosti na klinikama za vestacku oplodnju, operativnim putem, takodje je uzrok pojave vanmatericne trudnoce. Ukoliko zena zeli dete, a pre toga je uzimala sredstva za kontracepciju oralnim putem, prvih mesec dana nakon prestanka uzimanja pilula smanjuje se sposobnost jajovoda pod uticajem hormona. Znaci jajovodi se opustaju i ne obavljaju normalno svoju funkciju. Prilikom vanmatericne trudnoce, u organizmu zene se sve odvija kao i kod normalne trudnoce. Ona je "podmukla" i nijedna zena nije u stanju da sama oseti lokalizaciju svog deteta, ali to moze da otkrije svaki lekar uz blagovremeni ultra zvuk.

 

Kod vanmatericne trudnoce se uvecava materica, povecava se njen misicni tonus, menja se opsta hormonska slika, a i zena se oseca "drugacije", bas kao i kod normalne trudnoce.

 

Ipak, sto vise vreme prolazi, dimenzije materice prestaju da odgovaraju vremenu trudnoce, a jajovod se siri. Kod izostanka ciklusa se oko 3. nedelje javlja sukrvica. Prilikom vanmatericne trudnoce, plod ne moze da se razvija u jajovodima i najcesce ne prezivi duze od mesec i po dana, dolazi do pucanja jajovoda, i zena tom prilikom gubi dosta krvi.

 

Lekari se trude da vanmatericnu trudnocu lece sto blazim metodama, npr. laparaskopijom (uklanjanje oplodjenog jajasceta), ali se najcesce lece operativnim putem. U najtezim slucajevima dolazi do uklanjanja jajovoda. Moguce je lecenje vanmatericne trudnoce i medikamentima, medjutim ova metoda je veoma skupa, ali i efikasna. Nakon lecenja vanmatericne trudnoce, najmanje 6 meseci, zena ne sme da se izlaze nikakvim vecim naporima, i u zavisnosti od toga koliko brine o svom zdravlju nakon lecene vanmatericne trudnoce zavisi da li ikada vise moci da postane majka ili ne. Kako bi se organizam odmorio i obnovio, preporucuje se fizioterapija, homostimulaciona terapija, lecenje u banji, odmor na moru (u toplijim krajevima)...

 

U velikom broju slucajeva, posle vanmatericne trudnoce, zene imaju problema sa zacecem. Ukoliko dodje do trudnoce, najcesce je ponovo vanmatericna, takodje su cesti pobacaji, ali u svakom slucaju opet sve zavisi od zene... Posle vanmatericne trudnoce, ukoliko zena zeli da zatrudni i rodi zdravo dete, trebalo bi da sledi sledece savete:

 

* nakon operacije i lecenja, potrebno je uraditi kompletne analize, ako sto su DNK metode ispitivanja, ispitivanje kulture, kao i seroloske analize. Moguce je da postoji neka infekcija u skrivenom obliku koja se ne moze otkriti obicnim analizama.

 

* organizmu je godinu danan nakon vanmatericne trudnoce potrebno da se revitalizuje i uspostavi normalan rad organa za reprodukciju, zbog toga je potrebno da se zastitite od moguce trudnoce.

 

* potrebno je pratiti menstruacioni ciklus, i kod izostanka (kasnjenja) ciklusa, cak i najmanjeg, treba proveriti da li je doslo do trudnoce.

 

* vazan deo oporavka je i zdrava ishrana. Potrebno je da uzimate vitamine A, E, grupe B, askorutin, folnu i cilibarsku kiselinu. 2 - 3 puta godisnje uzmite kuru polivitaminskih preparata, jedite praziluk, nar, plodove mora, kelerabu, ribu, kostunjicavo i suvo voce, sveze voce i povrce, kiselomlecne proizvode i sir.

 

* potrebno je jacanje imunoloskog sistema organizma. Preporucuje se svakodnevna gimnastika i setnja po svezem vazduhu. Takodje se preporucuje plivanje, dzogiranje, kurs okretnih igara... Kod redovnog vezbanja jaca se kicma, kardio - vaskularni, disajni i imunoloski sistem.

 

* veoma je bitno i vase raspolozenje i pozitivno ramisljanje. Na vase raspolozenje cak 90% sami uticete, a 10% na njega uticu ostali faktori.

 

* za trudnocu posle vanmatericne se treba posebno pripremiti, ona mora da bude planirana i najbolje je da do nje dodje tek 2 god. nakon vanmatericne.

 

Da bi doslo do zaceca treba postovati i neka uputstva koja ce vam svakako biti od koristi.

 

Da bi se odredilo vreme ovulacije, potrebno je meriti bazalnu temperaturu. Uobicajena je 37,1 - 37,3 stepena, a u periodu ovulacije raste za 0,3 - 0,6 stepeni.

 

Nakon seksualnog odnosa, zena treba da odlezi i to ako je materica u normalnom polozaju - na stomaku sa kolenima privucenim na grudi, a ako je zavaljena - na ledjima. Naredna 2 - 3 dana, zena treba da bude opustena, jer u suprotnom nece doci do oplodnje ili se povecava mogucnost vanmatericne trudnoce.

Domaci.de

preuzeto sa:

http://www.mojabeba.com/sadrzaj.php?id=17&nivo=2&idr=45

mojabebica @ 20:09 |Isključeno | Komentari: 0
Pod vanmateričnom trudnoćom podrazumevamo usađivanje i razvijanje oplođenog jajašca izvan materice, najčešće u jajovodima, a u vrlo retkim slučajevima negde u donjem trbuhu ili na jajniku.

 

Pošto ni jedno od ovih mesta ne pruža oplođenom jajašcu sve potrebne uslove za razvijanje, dolazi ranije ili kasnije do prekida trudnoće.

 

I kod vanmaterične trudnoće žena primeti da joj je izostala menstruacija, što je navodi da veruje kako je u drugom stanju. Katkada oseća i druge znake trudnoće, kao gađenje, jutarnje povraćanje, nesvesticu itd., ali u manjoj meri nego kod pravilne trudnoće. Obično dve do tri nedelje posle izostale menstruacije, katkada i kasnije, dolazi do raznih teškoća koje su jasni i ne sumnjivi znaci da nije bilo pravilne trudnoće i da je došlo do prekida vanmaterične trudnoće.

 

U tom slučaju žena iznenada oseti jak bol u donjem trbuhu, jako prebledi, često se onesvesti, puls (bilo) joj je slabo i ubrzano, povraća ili je muči na povraćanje. Iz polnih organa nastaje krvarenje, ali ne jako. Međutim, unutrašnje krvarenje, tj. krvarenje u trbušnu šupljinu koje nastaje usled prskanja krvnih sudova u jajovodu, može biti veoma obilno, tako da život žene dolazi u opasnost. Svi opisani znaci nastaju usled naglog i velikog gubitka krvi u trbušnoj šupljini.

 

Prekid vanmaterične trudnoće može da nastupi i postepenim stezanjem jajovoda. Žena oseća na mahove jače i slabije bolove, pomalo krvari, a znaci trudnoće, koje je eventualno u početku osećala, postepeno se gube. Krvarenje iz polnih organa proteže se duže vreme, isto tako i bolovi, koji katkad postepeno i uminu.

 

Pomoć u slučaju vanmaterične trudnoće može da pruži samo lekar, i to u bolnici. Zato ženu treba odmah bio dan ili noć preneti u bolnicu, naročito ako su jaki bolovi propraćeni ostalim znacima. Pri tom treba postupati veoma oprezno. Treba je uneti u kola i smestiti da leži, po hladnom vremenu dobro je pokriti i lagano, bez velikog truckanja voziti.

 

Uzroci trudnoće izvan materice su najčešće razne nepravilnosti na putu kojim oplođeno jajašce treba da prođe do materice. Nedovoljno razvijena, iskrivljena materica ili prirasli jajovodi, sa odebljalom, neravnom sluzokožom, mogu da budu zapreka da oplođeno jaje dođe u matericu. Ove nepravilnosti su najčešće posledice zapaljenja unutrašnjih polnih organa.

 

Trudnoća izvan materice može da se utvrdi i pre nego što nastupi prekid trudnoće, ili se bar može posumnjati da je u pitanju vanmaterična trudnoća. U tom slučaju žena mora biti stalno pod nadzorom lekara ili ako se sa sigurnošću utvrdi da postoji vanmaterična trudnoća, preduzima operacija pre nego što nastane unutrašnje i spoljnje krvarenje, tj. znaci prekida vanmaterične trudnoće. Na taj način sprečava se veliko unutrašnje krvarenje koje može biti smrtonosno za ženu.

 

Zbog toga svaka žena koja posle izostanka menstruacije počne da krvari i oseća bolove, ili primećuje da nema ostalih znakova trudnoće, ili su ti znaci slabiji nego kod drgih trudnoća, treba odmah da potraži pomoć od lekara. U ovom slučaju to je jedini način da se spreči velika opasnost koja preti ženi sa vanmateričnom trudnoćom.

 

domaci.de 

mojabebica @ 20:08 |Isključeno | Komentari: 0
Lekovi u trudnoci

Prof. dr Milan Jevremovic

 

Nezeljeni efekti lekova u trudnoci

 

Ispoljavanje nezeljenog (teratogenog) efekta leka zavisi od perioda trudnoce, vremena kada je primenjen, kolicine (doze) koja je data, duzine primene, kao i genetskih osobina trudnice i ploda i zdravstevnog stanja majke.

 

Smatra se da ukoliko lek moze da izazove nezeljene (teratogene) efekte, a primenjen je u prve dve do tri nedelje posle zaceca, u najvecem broju slucajeva dolazi do spontanih pobacaja (u medicini poznati "efekat sve ili nista").

 

Period organogeneze (embiogeneze), tj. prvih 60 dana od zaceca je najkriticnije za nastanak malformacija jer se u ovom periodu stvaraju organi ploda. Za ostecenje centralnog nervnog sistema najkriticniji je period od 15 do 25 dana od zaceca, za srce od 20 do 40 dana, za ekstermitete od 25 do 50 dana. Posto se periodi stvaranja odredjenih organa poklapaju, istovremeno mogu da se jave malformacije i na vise organa. Posle prvog trimestra trudnoce (90 dana), osim genitalnog sistema, zuba i centralnog nervnog sistema, stvaranje organa ploda (organogeneza) je zavrseno.

 

Nakon tog perioda tzv. "stetni" lekovi vise ne mogu da izazovu malformacije, ali mogu da uticu na funkcionalne poremecaje organa, kao i na zastoj u rastu ploda.

 

Lekovi se na osnovu stetnih (teratogenih) efekata u trudnoci dele u 3 grupe:

 

1. Lekovi koji sigurno imaju teratogeni efekat

 

2. Lekovi sa sumnjivim dejstvom

 

3. Lekovi koji nemaju teratogeno dejstvo

 

Da bi u trudnoci lecenje bilo sto racionalnije, najpre treba da se postavi dijagnoza za primenu određenog medikamenta. A ukoliko je tretman potreban, treba koristiti najpoznatije preparate, koji su dugo u upotrebi, i za koje se zna da su bezbedni. Medjutim, i njihova primena treba da bude sto kraca (tj. samo ukoliko je neophodna), uz obaveznu kontrolu stanja trudnice i ploda.

 

I kada se uzimaju antibiotici, neophodno je da se najpre postavi tacna dijagnoza. Primera radi, povisena telesna temperatura ne sme sama po sebi da bude razlog za njihovu primenu, sto se inace cesto događa. Ukoliko postoji mogucnost, trebalo bi pre primene antibiotika uraditi mikrobioloski pregled (sa identifikacijom uzrocnika oboljenja) i odrediti antibiogram, kako bi se primenio odgovarajuci antibiotik. Oni koji pokazuju toksicne i nezeljene efekte u odnosu na plod (tetraciklin, hloranfenikol, doksiciklin, streptomicin, kanamicin, rifadin) treba iskljuciti iz primene u periodu trudnoce. Sulfonamidi (hemoterapeutska sredstva protiv infekcija) uglavnom nemaju toksicnih efekata na majku, ali mogu izazvati zuticu ploda (zbog nerazvijenosti jetre ploda i nemogucnosti da neutralise njegovo dejstvo).

 

U trudnoci mogu da se primenjuju lekovi kod kojih nisu otkriveni stetni (teratogeni) efekti na majku i plod (penicilin i grupa antibiotika - cefalosporini (Pentreksil, Longacef, Ampicilin), a tu mozemo sa izvesnom dozom opreza da ubrojimo i Eritromicin.

 

Mozda ce neko primetiti da nismo naveli vitamine, oligoelemente i enzime koji se takodje kupuju u apoteci kao i ostali lekovi. Medjutim, oni spadaju u tzv. ortomolekularne supstance, tj. predstavljaju materije bez kojih organizam ne moze normalno da funkcionise, i koje se uzimaju normalno redovnom ishranom. Ali, ako nisu u njoj dovoljno prisutne, treba ih uneti u vidu medikamenta, tzv. "lekovitih dodataka ishrani".

 

Prema savremenim medicinskim shvatanjima na svaki lek treba, ipak, gledati kao moguce teratogen (stetan), pa se zbog toga treba vrlo striktno pridrzavati indikacija i kontraidikacija datih u uputstvu svakog od njih. A lekar koji ih prepisuje ce vrlo pazljivo pratiti trudnocu i stanje majke koja ih koristi, kao i stanje njenog ploda.

Domaci.de

prezueto sa yumama.com

mojabebica @ 20:06 |Isključeno | Komentari: 0
Lekovi koji sigurno imaju stetan efekat u trudnoći

 

Carbamazepin (protiv grceva) - malformacije (deformiteti) u predelu lobanje i lica, kardiovaskularne malformacije centralnog nervnog sistema

Cyclophosphamid (citostatik) - malformacije prstiju, oka, rascep nepca

Diethzlstilbestrol (sintetski estrogen) - poremecaj u razvoju vagine i materice, slabija razvijenost testisa, neplodnost

Doxycycline (antibiotik) - obojenost zuba

Ethanol (zloupotreba alkohola) - malformacije (deformiteti) u predelu lobanje i lica, nenormalnosti ekstremiteta i smanjen rast glave

Jodidi (protiv kaslja i infekcija)- fetalna struma (poremecaj u stvaranju stitne zlezde)

Methotrexat (za reumatska oboljenja) - anomalije skeleta, smrt ploda

Testosteron (muski polni hormon) - muskobanjost zenske dece

Tetracyclini (antibiotici) - obojenost zuba

Thalidomid (sedativ za smirenje) - anomalije lica i sluha

Lekovi koji verovatno imaju stetan efekat u trdunoci

Aspirin (blokira stvaranje prostaglandina) - cesce malformacije

Codein (protiv bolova) - razne malformacije

Diazepam - anomalije usta, lica i srca

17-B- estradiol (estrogen- zenski polni hormon) - urinarne anomalije

Haloperidol (za umirenje) - nesigurne anomalije

Meclizin (protiv alergijskih reakcija) - anomalije usta i lica

Medroxyprogesteron (hormon)

Domaci.de

mojabebica @ 20:02 |Isključeno | Komentari: 0
Veoma vazno i nikad dovoljno razjasnjeno pitanje. Vrlo cesto zena i ne znajuci da je trudna konzumira odredjene lekove usled bolova u zubima, glavobolja isl. Nekad ne znajuci kolika je stetnost odredjenih lekova trudnice ih konzumiraju kako bi sprecile neke druge tegobe i bez konsultovanja sa lekarima. Pre nego iskopiram tekst koji sam pronasla na internetu posavetovala bih svaku trudnicu da obavezno pre uzimanje bilo kojeg leka porazgovara sa lekarom, jer kasnije je ne daj Boze kasno za kajanje 

 

Koje lekove ne sme da koristi trudnica?

 

U toku trudnoce u organizmu zene nastaju fizioloske promene koje mogu da izmene delovanje nekih lekova i njihovu efikasnost

 

Ako se koriste u toku trudnoce, pojedini lekovi mogu da ugroze plod, a i trudnicu. Na primer, u toku eliminacije antibiotika iz organizma trudnice, mogu da se jave ozbiljni štetni efekti, pa prema tome treba biti veoma obazriv ukoliko se primenjuju u toku rizicne trudnoce.

 

U toku trunoce se povecava zapremina i protok krvi u plucima, jetri, bubrezima, sto dovodi do snizenja koncentracije antibiotika u krvnoj plazmi. Zbog toga njihove doze u trudnoci moraju da budu korigovane.

 

Takodje, vecina antibiotika prolazi posteljicnu barijeru i odlazi u cirkulaciju ploda. Ovaj proces se odvija po principu slobodne difuzije (prosta razmena). Novija ispitivanja su pokazala da se posle primene antibiotika, vec posle kraceg vremena, oni mogu odrediti i u plodovoj vodi, sto znaci da se njihov efekat i tu moze koristiti.

 

Do sada nije dokazano štetno delovanje penicilina, kao i vecine antibiotika - cefalosporina na majku i njen plod, sto govori da je njihova primena u trudnoci bezbedna (penicilin, longacef, pentreksil, ampicilin).

 

Medjutim, tetraciklini mogu da izazovu ozbiljne promene na jetri i drugim organima majke, a kod ploda da dovedu do poremecaja u razvoju kostiju ("sivi zubi"). Streptomicin, na primer, izaziva u trudnoci ostecenje slusnog zivca, dovodeci do kasnije gluvoce rodjenog deteta. Hlorafenikol ozbiljno moze da osteti elemente kostane srzi (krvne celije: leukociti, eritrociti), tako da ga treba davati sa izuzetno velikom opreznoscu i uz obavezno laboratorijsko - klinicko pracenje.

 

Gentamicin (garamicin) je izrazito nefrotoksican, sto znaci da deluje nepovoljno na tkivo bubrega. Medjutim, kod izvesnih infekcija je vrlo efikasan, pa njegovu primenu treba ograniciti najduze na 7 dana, naravno uz izuzetnu lekarsku i laboratorijsku kontrolu.

 

Eritromicin moze da se upotrebljava u toku trudnoce, najvise do dve nedelje, posebno ako je dokazana infekcija hlamidijama.

 

Rifadin (rinfamicin) je takodje veoma toksican, i treba ga izbegavati, izuzev kada to nije moguce, npr. kod tuberkuloznih infekcija.

domaci.de

preuzeto sa sajta yumama.com 

mojabebica @ 20:00 |Isključeno | Komentari: 0
nedjelja, listopad 7, 2012
Nakon šestog meseca potrebno je da celu kuću ponovo osmislite i prilagodite potrebama vašeg deteta. Sobica mu sada više nije dovoljna: četvoronoške želi da obiđe svaku prostoriju i da sve dotakne. Primetićete i posebnu naklonost prema svakoj opasnoj stvarčici. Ne preostaje vam ništa drugo nego da vaš stan pretvorite u sigurnu kuću. Evo i kako, od prostorije do prostorije.

 beba

Kuhinja

 

Mama je veoma često u kuhinji i zbog toga ovaj prostor predstavlja pravi magnet za bebu koja puzi. Ne zaboravite da je upravo kuhinja najopasnije mesto u kući i budite sigurni da će dete odmah početi sa otvaranjem donjih fioka i kuhinjskih delova. Kako biste bili opušteni napravite novi raspored i sve bezbedne šerpe, varjače, plastične činije i poklopce stavite u donje delove. Kako biste izbegli da pretura po escajgu i dohvati baš najoštriji nož nabavite male dodatke koji služe za blokiranje fioka i ima ih u dečijim radnjama.

 

Ali iznad svega obratite pažnju dok kuvate:

 

Pomerite šerpe sa ključalom sadržinom na najudaljenije ringle.

Tiganje držite uvek drškom okrenutom na unutra, kako mališan ne bi imao prilike da ih dograbi i prevrne odozgo.

Izbegavajte da se dete šetka oko vas u trenutku dok koristite rernu, stavljate suđe u mašinu ili koristite bilo koji manji kućni aparat.

Nemojte prenositi kafu ili bilo koju vrelu tečnost dok vam je dete u naručju i ne ostavljajte na dohvat ruke posude sa vrelom tečnošću.

Dobro bi bilo da šporet zaštitite odgovarajućom rešetkom.

 

Trpezarija

 

Obratite pažnju na postavljenu trpezu:deca, naročito kada puze ili nesigurno hodaju, mogu da se pridrže za stoljnjak kako ne bi pali. Efekat može da bude tragičan. Sigurnosti radi, postavite sto u poslednjem trenutku, a tanjire stavite dalje od ivice. Jedno od rešenja jeste i da koristite američki tip stoljnjaka koji izgleda kao podmetač za tanjir i stavlja se posebno za svaku osobu.

 

 

Dnevni boravak

 

 

 

Nikada ne ostavljajte peglu na dasci jer je dete može povući sa rizikom da se izgori i povredi.Dok vaše dete malo ne poraste držite van njegovog domašaja ukrasne predmete (npr.staklene vaze) kao i sve ostale koji bi mogli da ga povrede ako ih povuče. Ukoliko imate stočiće ili drugi nameštaj sa oštrim ivicama (naročito staklenim) koristite gumenu zaštitu. Obratite pažnju i na sledeće stvari:

 

 

Biljke u stanu su uvek izazov za malog istraživača. Poređajte ih na način da ne može da ih prevrne odozgo, a naročito izbegavajte one otrovne ukoliko se dete odvaži da proba ukus lista ili cveta. Najopasnije su : filadendron, hortenzija, azalea, bršljan.

Šibice, upaljače, cigarete i pepeljare sa opušcima ne treba ostavljati svuda naokolo: deca prinose sve ustima a sumporne glave šibica kao i nikotin su izuzetno rizični.

Flaše sa alkoholnim napitcima se moraju držati u zaključanim ormarićima. Samo nekoliko gutljaja konjaka ili nekog drugog alkoholnog napitka mogu imati ozbiljne posledice po dete.

Stereo i televizor predstavljaju privlačne igračke sa kojima dete želi da se zanima „kao što to čine odrasli“: zaštitite ih od njegovih ručica i postavite ih na stabilnu podlogu.

Fioke i ormare zakačite ili zavežite odgovarajućim kaiščićima da dete ne bi moglo priotvaranju i zatvaranju da povredi prste.

 

Kupatilo

 

Podignite visoko sredstva za čišćenje, sredstva za sjaj, varikinu i sve druge potencijalne otrove.

Kada je reč o kućnim nesrećama, kupatilo zauzima drugo mesto u kući po broju nezgoda, odmah iza kuhinje. Važno je da ne ostavljate kadu napunjenu vodom: u trenutku nepažnje mališan bi mogao i da upadne unutra. Naštelujte i bojler da ne greje vodu preko 60 stepeni, jer deca brzo nauče da rukuju slavinom, tako ćete da izbegnete da se izgori vrelom vodom.

 

Lekovi, žileti, makazice i alkohol moraju uvek biti u ormariću i pod ključem.

Kozmetika i bočice parfema supotencijalno toksični. Moraju dakle biti na sigurnom.

 

 

 

Terase, prozori, stepenice

 

Ove zone je potrebno kontrolisati i adaptirati ukoliko su uslovi takvi da mogu predstavljati opasnost.

 

Terase . Ukoliko je ograda suviše niska ili je prostor između rešetaka suviše širok treba da budu preobučene sa unutrašnje strane gušćom i dobro pričvršćenom mrežom. Ne zaboravite da dete, u odnosu na odrasle, ima veću glavu nego telo: ukoliko provuče glavu do ramena, težina same glave će ga sa lakoćom povući na dole.

Prozori. Ukoliko postoji prozorska daska do koje se lako stiže, moraćete da zaštitite prozore isto kao i terasu. Moglo bi biti korisno i postaviti sigurnosne lančiće koji sprečavaju otvaranje prozora preko 15-20 cm. Zapamtite, držite podalje od prozorske daske stolice ili drugi nameštaj na koji bi dete moglo da se popenje, ali isto tako ne zaboravite da će ono veoma brzo moći i da ih sam približi željenom mestu.

Vrata sa staklom. Njih treba zaštititi sa unutrašnje strane tankim lepljivim providnim slojem plastike ili mrežice, koja će u slučaju lomljenja stakla zaustaviti opasan pad stakla na sve srane.

Stepenice. Dete nikako ne treba da ide samo uz i niz stepenice. Sprečite ga tako što ćete postaviti ogradicu koja će imati ulogu barijere.

 

U slučaju da u kući imate životinje

 

Životinje uopšteno uzev, prihvataju „mladunče čoveka“ i poštuju ga, naročito ako je reč o psu ili mački koji su navikli da žive sa vama. Ali nikad se ne treba preterano pouzdati u njih. Bolje ne ostavljajte dete da puzi u sobi bez vašeg nadzora. U svakom slučaju , čim dete počne da razume, njegove sigurnosti radi, biće dobro da ga naučite sledeće:

 

da nikada ne vuče bilo psa ili mačku za rep i uši, oni bi ga usled bola mogli ujesti ili ogrebati.

da nikada ne dira životinju dok jede

da nikada ne uznemirava životinju dok se ova odmara ili da je prisiljava na igru

da se nikada ne približava ili dira psa koga ne poznaje ili koga sreće u tuđoj kući ili dvorištu

da mora da se udalji istog trenutka kad pas spusti uši ili nakostreši dlaku: mogao bi da ga ujede.

Izvor:najboljamamanasvetu

 

mojabebica @ 15:27 |Isključeno | Komentari: 0
Bleskaste, neprijatne i zaista nelagodne strane trudnoće koje je vaš ginekolog zaboravio da pomene, a i prijateljice ćute o tome.

Neke trudnice su jako ljupke i prosto zrače. Sve dok uveče ne utonu u san i počnu da hrču glasnije od bilo kog muškarca. Činjenica je da mnogo nelagodnih stvari može da se dogodi vašem telu - to su čudni simptomi trudnoće, koje su vaše prijateljice prećutale zbog stida, a vaš ginekolog jer oni nisu zdravstveni problemi.

 

Šta je ovo što je izašlo iz mene?

 

Simptomi: Lepljiv beli ili bledožut sekret može biti konstantan u toku trudnoće, izazivajući osećaj da vam stalno treba čist veš. Razgovarajte sa svojim ginekologom ukoliko sekret ima neprijatan miris, svrbi ili postane zelenkasto-žut, veoma gust ili voden. To su možda znaci infekcije.

Uzrok: Povećani hormoni i vaginalni protok krvi.

Šta da radite: Nosite dnevne uloške i koristite intimne maramice. Nemojte koristiti kupke ili vaginalne dezodoranse jer mogu izazvati iritaciju.

 

Tečem kad se smejem

 

Simptomi: Smejete se, kinete...piškite

Uzrok: Pijete nekoliko litara tečnosti dnevno, imate dodatni teret od oko deset kilograma na bešici. Jako očigledan uzrok.

Šta da radite: Idite u toalet često. Nosite dnevne uloške i imajte rezervni donji veš uvek sa vama. Možete da pokušate i Kegelove vežbe da poboljšate tonus mišića. Kada ispraznite bešiku zategnite mišiće karlice i držite tako. Opustite mišiće pa ponovo zategnite. Brojite do dvadeset. Uradite pet Kegelovih vežbi u toku dana, ali nemojte odjednom.

 

Gasovi

 

Simptomi: Nadimanje i ponekad bolni grčevi u stomaku, česta potreba za puštanjem gasova.

Uzrok: Creva počinju sporije da rade u toku trudnoće zbog progesterona koji je povećan.

Šta da radite: Teoretski, trebalo bi da lečite zatvor i na taj način da smanjite gasove i nadimanje. Ipak, to nije uvek lako. Pazite na unos hrane koja izaziva nadimanje kao što je brokoli, prokelj, kupus, karfiol, kukuruz, luk i gazirana pića. Ako problem i dalje postoji, obratite se lekaru.

 

Nos mi je zapušen ali nisam bolesna

 

Simptomi: Osećate se kao da ste stalno bolesni i često duvate nos.

Uzrok: Povećanje hormona i proizvodnja krvi izazivaju sluzokožu nosa da otiče ili krvari.

Šta da radite: Koristite fiziološki rastvor za nos i pijte dosta tečnosti. Ako vam krvari nos nemojte da zabacujete glavu unazad. Držite glavu pravo i stegnite nozdrvu dok krvarenje ne prestane, što je obično oko pet minuta. Možete da stavite i led na nos i da držite stegnutu nozdrvu. Ako krvarenje ne prestaje, obratite se lekaru.

 

Zvučim kao testera noću

 

Simptomi: Sećate se svog dede kako je zvučao noću? Duplirajte!

Uzrok: Opet su glavni krivci otečena sluzokoža nosa - zapušen nos vas prisiljava da dišete na usta i hrčete.

Šta da radite: Koristite fiziološki rastvor za nos pre spavanja ili u toku noći ako je potrebno. Spavajte na strani i jastukom se poduprite da se ne bi okrenuli na leđa. Koristite dodatni jastuk koji će vam ujedno pomoći da se oslobodite gorušice.

 

Znojim se

 

Simptomi: Voda, voda svuda: ispod ruku, između nogu, na stomaku, spušta vam se sa lica i vrata...

Uzrok: Metabolizam divlja a kako je cirkulacija povećana telo vam zagreva kožu.

Šta da radite: Oblačite se slojevito, izbegavajte sintetičke tkanine. Pijte dosta tečnosti i koristite antiperspirant.

 

Balim kao beba

 

Simptomi: Neke trudnice proizvode višak pljuvačke , čak tri do četiri litre dnevno. Krvarenje desni je takođe uobičajno, pogotovu posle pranja zuba. Retko se pojavljuju i izrasline na desnima koje nazivaju ˝trudničkim tumorima˝. Ništa ne brinite, bezopasne su i nestaće posle porođaja.

Uzrok: Hormoni uzrokuju krvarenje desni a još uvek nije utvrđen razlog prekomernog lučenja pljuvačke.

Šta da radite: Nastavite, naravno, da perete zube. Kupite meku četkicu. Što se tiče pljuvačke, jedna opcija je da pljujete. Možete da probate da ograničite skrob u vašoj ishrani ili da pijete vodu sa sokom od limuna.

 

Stvari rastu na mojoj kozi

 

Simptomi: Tamne mrlje na licu, tamna linija na stomaku, pauk vene na vašim rukama, grudima, vratu i licu, delovi kože vise sa grudi, ispod pazuha ili vrata.

Uzrok: Vaše telo proizvodi višak melanina, što uzrokuje tamne mrlje. Višak krvi uzrokuje pauk vene a višak kože je uzrokovan usled trenja, kao i zbog hormona.

Šta da radite: Tamne mrlje i pauk vene obično nestaju posle porođaja, mada ponekad ne mogu u potpunosti da nestanu. Šminkom možete da sakrijete te nedostatke a dermatolog može da ukloni višak kože ako vam je neprijatno.

 

Moje bradavice su veličine tanjira

 

Simptomi: Areole rastu tamnije i počinju da preovladavaju na vašim grudima. U međuvremenu, male neravnine se pojavljuju oko same bradavice.

Uzrok: Zatamnjivanje je još jedan primer hiperpigmentacije usled hormona, a neki čak smatraju da je ovo prirodni način da pomognete svom novorođenčetu da pronađu grudi. Mala ispupčenja oko bradavice su žlezde koje pomažu da rastegnuta bradavica bude podmazana.

Šta da radite: Nemojte se sunčati u toplesu jer usled izlaganja suncu hiperpigmentacija može ostati trajna. I dok će vaše areole verovatno zauvek ostati malo tamnije nego što su ranije bile, njihova veličina će se smanjiti čim završite sa dojenjem.

 

Moje noge izgledaju kao mape puta

 

Simptomi: Uvećane, ispupčene crvene ili crne vene, najčešće na nogama ali mogu biti i u ustima. I hemoroidi su zapravo proširene vene anusa.

Uzrok: Akumulacija krvi u venama, obično zbog pritiska materice.

Šta da radite: Nemojte dugo da stojite, podignite noge kada možete i izbegavajte da ih prekrstite. Klistir može da vam pomogne i ublaži hemoroide,savetuje Parenting.

 

Izvor: serbianforum.org

S MEDIA

 

mojabebica @ 15:25 |Isključeno | Komentari: 0
Da li ću stići na vreme u porodilište? Šta ako beba ne bude htela da sisa? Hoćemo li se zbližiti? Donosimo rešenja za sve strahove koji dolaze u paketu s majčinstvom.

Iako najčešće nemaju razloga za zabrinutost, trudnice koje se tek pripremaju za majčinstvo i novopečene majke opterećene su brojnim brigama i strahovima. Psiholozi su izdvojili nekoliko najčešćih strahova koji dolaze u paketu s majčinstvom i “propisali recepte” kako ih prebroditi. Trudnice kojima do bolnice treba više od pola sata vožnje najčešće strahuju da u porodilište neće stići na vreme.

 

Muči li vas takva pomisao, opustite se jer od početka trudova pa do porođaja u proseku prođe oko osam sati te je verovatnoća da ćete se poroditi na putu do porodilišta realno vrlo mala. Da biste bili mirniji, s lekarom porazgovarajte o pretporođajnim signalima pa ćete sa sigurnošću znati kada treba da krenete put bolnice. Na vreme pripremite torbu za porodilište i vodite računa da u rezervoaru automobila ima dovoljno goriva. Strah od dojenja savladajte tako da još u porodilištu upitate za eventualnu pomoć. ***Zašto je neophodno da žena oseća porođajne bolove

 

Ako se bojite da vaš životni prostor nije potpuno spreman za novorođenče, napravite spisak prioritetnih stvari koje morate da nabavite. Kupite krevetac, nosiljku, odeću, ćebenca, zalihe pelena i kozmetiku. Sve ostalo ćete rešavati u hodu pa stvarno nema razloga za stres.

 

SAMO DA JE NE POVREDIM

Strah da će slučajno povrediti meka mesta na bebinoj glavi kod mladih majki često prelazi u paranoju. Ne možete da povredite bebu ako dodirnete meke tačke na glavi, ali čuvajte je od jačih udaraca i padova.

 

DIŠE LI DOK SPAVA?

Dok beba mirno spava, majke često strahuju od gušenja u snu. Lekari poručuju da je sindrom iznenadne smrti novorođenčadi vrlo redak, a rizik ćete smanjiti ako stavite bebu da spava na leđima. Jastučiće, plišane igračke i čupavu ćebad držite van krevetića. ***Deset saveta za ublažavanje grčeva kod beba

 

DA LI ĆU SE ZBLIŽITI SA BEBOM?

Neke majke stvore vezu sa bebom još pre njenog rođenja dok je drugima potrebno više vremena da se majčinski osećaji potpuno probude. Normalno je da je novopečena majka prvih nekoliko nedelja emocionalno zbunjena. Da biste lakše uspostavili prisnu vezu s bebom, što češće je privijajte uz sebe kožom na kožu, piše 24 sata.

 serbianforum.org

mojabebica @ 15:22 |Isključeno | Komentari: 0
Vaše telo se priprema za porođaj. Tokom porođaja mišići materice postepeno rastežu grlić materice koji se otvara da bi beba mogla da izađe. Ti mišići, takođe, guraju bebu u vaginu i omogućuju porođaj.

 

Tokom trudnoće javljaju se kontrakcije, zvane Braxton-Hicks kontrakcije. Mišići materice su se stezali, a zatim opuštali, vežbajući i pripremajući je kako bi tokom porođaja mogla efikasno da radi. Kako se trudnoća bliži kraju možete da osetite kontrakcije koje vuku i stežu, intenzivnije i češće, a povremeno mogu da budu neugodne. Grlić omekšava i dozreva. Skraćivanje i širenje grlića materice može da se pojavi pre nego što osetite da porođaj počinje. Neke žene se neznatno šire nedeljama pre početka porođaja, dok kod drugih porađanje počinje pre nego što je širenje počelo i rađaju decu nekoliko sati kasnije.

 

Kad osetite jače kontrakcije, slične menstrualnim grčevima, možete pomisliti da je počeo prevremeni porođaj. Lekari i babice ove kontrakcije zove "lažni bolovi", i one igraju značajnu ulogu u početnom širenju i opuštanju. To je kao da se materica zagreva pred porođaj. Ove kontrakcije obično prestanu posle izvesnog vremena, mada ponekad mogu da traju satima. Kada ih osetite ustanite i šetajte, vidite da li se nastavljaju, da li intervali između kontrakcija postaju duži ili kraći.

 

Šta izaziva porođaj?

Znamo dosta o porođaju, ali ne znamo šta ga tačno izaziva. Znamo da je fizička i emocionalna spremnost majke i bebe faktor koji uzrokuje promene u nivou hormona kod majke. Prostaglandini otvaraju i omekšavaju grlić, a oksitocin izaziva pravilne ritmičke kontrakcije koje šire grlić materice. Položaj bebe kao i vaše emotivno stanje i fizički položaj mogu da utiču na porođaj. Važno je da shvatite da svaki porođaj ima svoj tok sa periodima intenzivne aktivnosti, vrhuncima i periodima odmora u zavisnosti od okolnosti u kojima se odvija.

 

Prvi znaci porođaja

Neki telesni znaci obaveštavaju vas da se porođaj približava. Kontrakcije zagrevanja mogu postati intenzivnije i češće. Možete imati proliv nekoliko dana pre ili na sam dan početka porođaja, na taj način se vaše telo prazni i priprema za porođaj. Iskusićete i prisustvo ogromne energije, i možda poželeti da kuvate, spremate kuću - neka vrsta instinkta gneždenja. Ali možete, takođe, odjednom poželiti da ne radite ništa.

 

Kako vaš cerviks počinje da se skraćuje i otvara, mali sluzavi čep koji ga zatvara izlazi napolje, obično ne u jednom delu već kao ružičasta sluz "krvava predstava", obojena krvlju iz puknutih kapilara koji su je držali prethodno pričvršćenu za cerviks. Mnoge žene nemaju ovu "predstavu". Druge je imaju i kroz rani i kroz aktivni porođaj.

 

Pucanje vodenjaka

Kako glava vaše bebe pritiska opne, u kojima se nalazi amnionska tečnost, one mogu da puknu. One najčešće pucaju tokom porođaja, a ređe ostaju netaknute do rođenja bebe. "Voda" može da se izlije napolje ili što je češće samo da kaplje. Opne su obično providne i bez mirisa a mogu biti i mlečne. Neke žene misle da mokre u gaćice. Najbolje je da proverite boju i pomirišete. Ako ne možete da zaustavite oticanje voljno verovatno se radi o amnionskoj tečnosti. Bez obzira koliko tečnosti iscuri, vaše telo je zamenjuje na svakih nekoliko sati. Ne postoji "suvo rađanje". Kada opna pukne porođaj će početi verovatno u razmaku od 12-24 časa, mada kod nekih žena tečnost curka i nekoliko dana ili čak nedelja pre. Nema jedinstvenog mišljenja šta treba da radite kad vodenjak pukne. Neki lekari kažu da treba odmah doći u bolnicu kako bi se sprečila infekcija. Neki od njih rutinski pospešuju porođaj nakon 24 časa ukoliko on nije prirodno počeo. Babice vam obično kažu da se opustite i da će porođaj uskoro početi. Ako vam pukne vodenjak iznenada možda želite da vaš lekar proveri spolja da li je bebina glava postavljena pravilno i da vidi da nije pupčana vrpca skliznula oko vrata bebe. Takođe, ako primetite braon ili zelene mrlje, recite to vašem lekaru, to znači da je mekonium (katranasti sadržaj u crevima vaše bebe) ispušten - što je obično, ali ne uvek znak da beba pati.

 

Kontrakcije, najčešći znak porođaja

Posle izvesnog vremena materica počinje da se kontrahuje redovno i jako. Isprva to može da liči na stomačne bolove, menstrualne grčeve, bol u leđima, povlačenje i opružanje u malom stomaku. Kod ranog porođaja, trudovi se javljaju u pravilnim razmacima od desetak minuta kao po satu ili mogu da budu neredovni, nepravilni, u širokim intervalima. Ako porođaj započne u toku dana, radite svakodnevne poslove, pogotovo ako je to vaše prvo dete, jer tada porođaj traje duže. Češće, porođaj započne noću kada ste opušteni. Dobro je odspavati još malo, ako možete.

 

Početak porođaja

U početku porođaja, hodanje u krug, duge šetnje, duge kupke, vođenje ljubavi ukoliko vodenjak nije pukao, ili vođenje ljubavi bez odnosa ukoliko je vodenjak pukao, tuširanje, grljenje, ljubljenje, štipkanje ili sisanje bradavica, stimuliše vaše kontrakcije, i opušta vas. Jedna medicinska sestra kaže: "Pica, pivo i orgazam - naša omiljena indukcija".

 

Kada ste u krevetu ili se odmarate trudovi se mogu usporiti i to je dobro. Kombinujte kretanje sa kratkim odmorima. Ostanite odmorni.

 

Trebalo bi da žene ostanu u kući sve dok kontrakcije ne postanu česte i jake. Što duže ostanete van bolnice, manje je verovatno da će biti potrebna intervencija pri vašem porođaju. Neke žene više vole da odu i da se smeste u bolnicu pre nego što kontrakcije postanu tako jake da hodanje i vožnja kolima postanu neugodni.

 

Aktivni porođaj

Kada porođaj zaista krene trudovi postanu jaki i ritmični. Osećate ih kako se podižu kao talas, povlačeći i stežući isprva na jednom mestu, a zatim šireći se kroz celu matericu, leđa i prepone, a potom se ublažuju.

 

Duboko opuštanje između trudova daje vam energiju za svaki novi. Duboko se opuštajući između kontrakcija smanjujete osećaj bola.

 

Babice porođaj opisuju kao kontinuirani proces koji uključuje rođenje deteta i vađenje posteljice. Babice i neki lekari znaju da svaki porođaj ima svoj ritam i traži svoje vreme. Oni neće postavljati ograničenja u trajanju svake faze, pre će koristiti pristupe i tehnike da olakšaju porođaj u određenim trenucima. Ovakav pristup porođaju uvažava i omogućuje iskustvo koje žene opisuju kao bivanje u bezvremenosti. Neke žene se otvaraju postepeno. Drugima je porađanje označeno vrhuncima i periodima odmora. Nekim ženama beba jednostavno isklizne, dok drugima treba znatno više vremena da pomognu bebi da se probije kroz porođajne puteve. Babice naglašavaju da je jednako važno za majku da izbaci posteljicu kao i da rodi bebu. Medicinski definisane "etape" odnose se samo na medicinski uočenu vezanost bebe za majčino telo, a nimalo na porođaj onako kako ga žena doživljava.

 

Tradicionalna medicina porođaj deli na tri faze: 1) vreme koje je potrebno da se postigne skraćivanje i širenje grlića 2) guranje bebe napolje 3) izbacivanje posteljice. Većina lekara i bolničkog osoblja postavlja striktne vremenske granice u okviru kojih očekuju da se svaka od ovih faza odigra (Fridmanova krivulja) i većina lekara je prilično agresivna u svom pristupu vađenju posteljice. Ova ograničenja zavise od volje lekara i mestu na kojem se porađate. U nekim bolnicama čekaju 24 h pre nego što pristupe ubrzavanju porođaja lekovima, neke druge čekaju samo 12h ili čak manje. Mnogi lekari ne vole da "druga faza" porođaja traje duže od jednog do dva sata.

 

Medicinska sestra ili lekar će vam postavljati pitanja o vašoj trudnoći i porođaju. Bolničko osoblje sluša otkucaje srca ploda fetoskopom ili doptonom i posmatra rad srca fetusa dok trudovi traju i posle.

 

Unutrašnjim pregledom se proverava širenje grlića. U nekim bolnicama to rade babice, a u drugima lekari.

 

Tokom bilo koje od gore navedenih procedura ako imate kontrakcije obavestite osobe oko vas. Možda neće sami biti svesni toga. Podignite ruku i recite im. Vaš partner može takođe da im kaže. Treba da ostave druge poslove i da čekaju. Nemojte se uznemiravati. Koncentrišite se na ono što želite i šta vam treba. To je vaš porođaj i rođenje vašeg deteta.

 

Ima dosta znakova koji pokazuju da ste potpuno otvoreni i da ste spremni za rađanje deteta. Možda ćete imati snažan osećaj otvaranja, kontrakcije mogu da se javljaju brže, mogu biti intenzivnije nego pre. Što ste opušteniji u tom trenutku to ćete se bolje osećati. Tada će vam zatrebati drugi ljudi da bi vam pomogli da duboko dišete, da kanališete svoju energiju, da vas pridržavaju i bodre.

 

Beba izlazi napolje

Tada neke žene iznenada osete neverovatnu potrebu da legnu. Za neke je ovo veliko olakšanje zato što osećaju da je sve pod kontrolom. Materica se kontrahuje bez učešća volje i potiskuje bebu napolje sama ukoliko ne postoji prepreka. Napinjite se i izdišite jedino kad osetite potrebu. Ako su usta otvorena biće otvorena i vagina. Dišite duboko između kontrakcija. Možda ćete poželeti da stenjete, zavijate ili jednostavno "izdahnete" bebu napolje.

 

Rođenje

Glava bebe izlazi prva ukoliko beba nije u obrnutom položaju. Obično se mora sačekati, da se beba okrene za 1/4 kruga da bi izašli ostali delovi - ramena, jedno po jedno a zatim telo. Tada vas lekar može zamoliti da ga gledate u oči, da dišete polako i da nežno dodirnete bebinu glavu, zatim da izgurate bebu napolje. On će proveriti da li je pupčana vrpca oko bebinog vrata i isisaće sluz iz bebinog nosa i usta.

 

Neposredno posle rođenja

Ako beba počne da diše čim joj glava izađe napolje, biće roze boje kada se rodi. U drugim slučajevima beba je veoma mirna i plavičaste boje sve dok se ne uspostavi ravnomerno disanje. Plač ne mora da bude karakteristika svakog novorođenčeta. Neke bebe plaču samo na trenutak, a zatim prestanu, neke jednostavno dišu, trepću i gledaju unaokolo ili krkljaju.

 

 

serbianforum.org

roditelj.portal.com

mojabebica @ 15:13 |Isključeno | Komentari: 0
Prati nas
 
 
Posjetioci